Просветни гласник

50

СГАРА ИСТОРПЈА ПСТОЧНИХ НАРОДА

14 Даријеви потомци: Есеркс (485 —465), Артаксеркс I Дугоруки (465—425). — После Дарпја персиска царевина осдаби п оиаде. То сдабљеве отпоче одмах са доласком на владу Даријева сина Коеркоа (485—465) и продужп се све до коначне пропасти царевине, после сто педесет година. Ксеркс обновн ратонање са Грцпма, да осветп пораз на Маратону п диже велику војску од мишјуна и седам стотипа хиљада људи и хиљаду п двеста лађа. Алп ову силеу перснску војску нобеди шака грчких јунака најпре у боју код Саламине (480), и идуће годипе у две друге бптке: код Платеје у Беотијп и код Мпаале уАзији. Персијани тада изгубпше сва завојевања Дарпјева у Европи, а мало-азиски Грци и Мпсирцп побуиише се. Последње године своје владе провео је Ксеркс у свом дворцу у уживању и снлеткама, док га не уби Артабан, капетан његове гарде (465). Његов син и наследник Артаксеркс IДугоруки (465—425), који је владао четрдесег година, завршп ратовање са Грцпма тако звапим Кимоновим уговором, који је био штетан по Персијане. Цар перснскп морао је прнзнати независност грчким градовима у Малој Азији и његова се Флота није смела више појављивати на Егејском мору. 15. Дарије II (425 — 405), Артаксеркс II Миелоп (405 — 362), Артаксеркс III Охус (362—340). — После емрти Артаксеркса I измењаше се на царском престолу за непуну годину дана два старија сина његова (Ћсеркс II п Согдијан), којн оба бише убијени. После њпх зацари сетрећи снн Артаксерксов Охус, којп је под именом Дарије II владао двадесет годпна (425—405). Он се користно неслогом Грка, мешао се у њихове унутрашње стварп и покушавао да поврати малоазиске грчке градове. Али за владе његовог наследника Артакоеркса II Мнемона (405 —362) насташе унутрашњи нереди, који веома ослабише персиску царевину. Млађи брат овога цара, Кир Млађи, хтеде по материној жељи да отме престо за себе, и на челу сто хиљада своје војске п тринаест хнљада грчкнх најамника крену се из Сарда ка Вавилону. У бици код Кунакса он истина разби војску Артаксерксову, али сам би убијен, а његова се војска за тим растури (410). Смрћу Кировом Артаксеркс обезбеди себи престо, али слабост његове царевине беше тако велика, да он није имао ни толпко моћи, да спречи одступање најамничке грчке војске од Кунакса, коју познати историчар, Атнњанин КсеноФонт, врати натраг. При свој тој својој немоћи, он је опет доцније, благодарећи само неслозп грчкој, успео да уништи Кимонов уговор и да на ново подложи под своју власт грчке градове у Малој Азији (387). Његов паследник Артаксеркс III Охус (362—340) поубпја најпре сву царску породицу, да бп се обезбедио на ирестолу, па онда предузе да опет подложп Мисир, који се пре четрдесет година беше ослободио иерсиске властп. Али његову војску победише Мисирцп, под предвођењем грчких војсковођа. На глас о овом поразу персиском одметну се од њега мало-азиски сатран Артабан и побунише се Феничани и острво Кипар. Артаксеркс савлада ове буне, на ондапосла нову војску на Мисир под

лредвођењем Мисирца Багоаса. Овај вешти војсковођа по ново потчипи своје сународнике Миспрце перспској власти (345). Аргаксеркс их за тим страшпо казни за њихов устанак, убивши им самог бога Аписа. То увреди верска осећања Багоасова, те се љуто освети Артаксерксу, кога отрова а породицу његову поубија (340). Он за тим доведе на престо једног удаљеног сродника царевог, Дарија Кодомана (337). 16. Дарије III Кодоман (337—330) ;?пропаст нерсиске царевине (330). — Дарпје III бпо је носледњи цар персиски и најбољи владалац после Дарија I. Он је био кадар да поправи и уздпгне ослабелу персиску царевину, али је већ било доцкан. У земљп владаху нереди, јер се поједпаи сатрапи беху докопали команде над војском, па се буњаху п одвајаху од царевнне. Војска је бпла без добре дисцпплинеи бел спреме: мекуштво н раскош владаху у њој као и у целом животу. Дарије немаше довољно времена да ојача државну управу и да преуреди војску. У време кад он дође на престо, Александар Велики, маћедонскп цар, беше већ довршио спрему за освојење Азије. Четнри године војевања и три победе Александрове (код Граника у Малој Азији 334 год., код Иса у Сиријп 233 год. и код Арбеле, источно од Тнгра, 331 год.) биле су довол-не да са свим сруше некада силну персиску државу. Дарије погибе у бегству од руке свог сатрапа Беса, а цела његова царевина паде под власт Александрову — 330 године нре Хроста. ГхЛАВА III Персиска образованост 1. Значај Персијана у иоторији образованости. — 2. Сличност мидске и персиоке образованости. 3. ДРжавна управа. — 4. Персиска војсва. — 5. Живот и обичаји персиски. — 6. Вера персиска; Зороастер (Заратустра). — 7. Маздејизан. — 8. Богопоштовање ; мази. — 9. Маздејистички морал. — 10. Веровање о загробном животу. — 11. Грађевинарство ; палаге. 12. Гробови. — 13. Вајарсгво. 14. Језик и књижевност. 1 Значај Персијана у историји1 образовапости. — Значај Персијана у историји образозованости је мали и незнатан. Њихова Је највећа заслуга била, што су у Азији створили, и за више од два века одржали, једну велику царевину са таквом државном управом, која је, поред свих својпх недостатака и поред претеране апсолутне власти владаочеве, била много блажа и сталнија, и много боља и кориснија за подложене народе, но управа ма које оддотадашњих држава азиских. У науци, уметности и индустрији они пису ништа сами пронавии, већ су се само користили знањем освојених народа. Они су бпди даровит народ, који је више бпо способан да прима и усваја туђа знања, него да их сам ствара. Са сваким завојевањем они усвајаху нове вештине, нове обпчаје н нова веровања. У царском двору у Сузи виђаху се грчки и мисирскн лекари, грађевинари из Ниниве,