Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНПХ НАРОДА

којих је у понеком бидо често разних народа. На челу с:!аке сатрапије био је један управитељ иди сатраа, коле је главна брпга бпда да одржава ред у сатрапији и да скупља данак. Поред сатраиа бидо је у свакој сатрапији још два гдавна чиновппка: царски секретар п царски војвода. Царски секретар је предавао цареве наредбе сатрапу и пазио да их овај извршује, а царски војвода командовао је војском у сатрапији. И секретар и војвода бпди су независни од сатрапа, и стајали су нод аепосредном влашћу царевом. Ова подела власти чинила је немогућном сваку буну у сатраппји. За још већу безбедност шнљаше цар често, ради надзора над сатрапима и осталим чиновницима, нарочите своје надзорнике, који се зваху „цареве очи" и „цареве уши." Они имаху велику вдаст и могаху одмах збацити и казнити сатрапа, чим би нашди ма какву неуредност у његову раду. Дарије је завео и прву пошту, т. ј. он је поставио по путевпма пзмеђу своје престонице Сузе и најудаљенијпх сатрапија нарочите веснике са коњима, којп одношаху сатраиима царске наредбе и доношаху њихове одговоре натраг цару. 10. Државни дохоп,и. — Дарнје се погдавито старао да уреди државне дохотке. Царевп пре њега, Еир и Камбиз, као и вавидонски п асирски вдадаоци, немаху других прихода до оних, које доблваху са својих добара и од пљачке. Дарије заведе иешто ново: он установи порез. који је свака сатрапија морада годишње плаћати. Порез се илаћао пдп у сребру и здату, или у природи. Годпшњи укупни норез у сребру и злату износио је по тежини на 80 мидијуна наших динара, а но вредности метада у оно доба износио је више од 600 милијупа нашох динара. Већина здата и сребра давата је у ливеним полугама, а само малп део кован је у новац, који се звао дарнк. Порез у природи дават је поглавито за нздржавање царског двора, војске и чиновника. Тако, Вавидонпја је пздржавала двор за четири месеца годишње; Мисир је давао жпто за издржање персиских гарнизона у својој земљи; Мпдија је давала говеда, коње п мазге; Киликија је давала но једног коња на дан, а Јерменија ждребад; Етиоипјаје давала 200 стабала ебенових дрвета, и 20 ведиких зуба сдоновпх и т. д. Једино Персијане даваше никаква пореза; опа чињаше само добровољне покдоне 11. Даријева војиа у Индији. — Поред својег корисног рада на др^ авном уређењу, Дарије је хтео да се просдави и на бојном пољу, те да докаже ратоборним Персијанима, да он није и као војник ништа мањп од Кира и Камбиза. С тога он предузе ведике војне у Индији и у Европи. Прва његова војна била је у Индији, куда посла у напред Грка Скидакса, да испита обдаст реке Инда. Скидакс сиђе на дађи низ ову реку до њена утока, па онда окрену на запад Индиским морем и дође у Црвено море. Одмах после Скидаксова испитивања Дарије посда војску, која заузе један део Пенџаба, и од ове освојене земље начинп нову сатраппју Индију, која је бида најнасељенија у његовој царевини и која му је давала иодовину свију прихода. 12. Даријева војна на Ските у Европи

(508—506). — Дарије се не задовољи освојењима у Азији, већ се крену у Европу, куда дотле ниједан огвајач азиски ннје ишао. Он пође тамо противу Скита, који жпвљаху на земљишту данашње јужне Русије. Сувоземна његова војска износила је 700.000 људи, а његова Флота, коју му дадоше азискп Грци, бројала је 200 дађа. Фдота отплови Црпим морем, а сувоземна војска пређе БосФор преко моста од чамаца, који саградише Грци што беху у његовој сдужби. Дарије за тим поведе војску преко Тракије, где поддожн нека трачка племена, и дође до Дунава, који пређе, као БосФор, преко моста од чамаца. Прешавши Дунав он зађе дубоко у степе јужне Русије. Два месеца је лутао по равницама између Дунава и Дона, не могућп никако да достигне скитске коњанике, који непрестано пзмицаху испред њега и остављаху за собом земљу опустошену. Кад најзад оскудица у хранн принудп Дарија, да се вратп натраг, послаше му Скити, ка го се прича, чудновате поклоне: птпцу, мпша, жабу и пет стрела. Тиме су хтеди да кажу ово: „Персијани, ако не оддетите у ваздуху као птице, ако се не сакријете под земљу као мишеви, ако не поскачете у воду као жабе, вн нам нећете умаћи, већ ћете изгинутп од наших стреда." То би их заиста и постпгло, да Грци, који чуваху мост на Дунаву, беху посдушади Ските и мост прекинули. Али ониоставише мост неновређен, те Дарије опет пређе преко њега и спасе се од гоњења неиријатељског. Ова војна Даријева нпје ипак била некорисна; он заузе Тракнју и присаједипп је својој царевини. 13. Војна противу Грка и слрт Даријева (485). — Последње године Даријеве вдаде бише помућене устанком грчких градова у Мадој Азији. Први се побуни град Мидет и позва у помоћ европске Грке. На њпхов позпв дођоше Атињани п спадише град Сард у Лидији (500). Тада се Дарпје крену са ведиком војском противу иобуњених градова, разби њихову ф доту, заузе на јуриш град Мидет, а његове грађане пороби и раседи. И осталп мало-азиски градови грчкп бпше оштро кажњени. Остадоше још само да се казне Атињани, и Дарије посда једну Флоту противу њих, коју разби бура на трачким обалама (492). Овим војним походом отпочеше се дуги ратовн између Персијана и европских Грка, који су познати у историји под именом мидских ратова. После ове прве недаће Дарије посла другу војску, која се искрца на псточној обали Атике и поби са Грцима на Маратонском пољу; адн она би страшно потучена (490). Победа грчка прочу се на дадеко, по свим земљама где Грцп жнвљаху, и Дарпје се спремаше, да им се жесгоко освети. Алп усред овог спремања он умре (485), после 36 година своје владе, оставивши својим насдедницима најпространије п најбоље дотле уређено царство у свету. Ведика персиска царевина тада се простираше од Инда на пстоку до Дунава на западу и од Касписког језера на северу до Нилових водопада на југу. У цедој царевипи, међу свим подложеним иародима, вдадаше мир и ред, каквог дотле нпкад није бидо. Сви поданици беху задовољнм, и Мисирци сматраху Дарија као једног од најбољих својих законодаваца.