Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА

ИСТОЧНИХ НАРОДА

7. Лажни Смерд (Бардија). — Тај лажнп Смерд није био нико други до Гаумата, брат једног мага, коме је Камбиз био новерио уираву своје падате. Он узе име брата Камбизова Бардије иди Смерда (како га Грци зову), за кога народ не знађаше дајеубијен, и, користећи се бављењем Камбизовим изван Персије и незадовољством народнпм због дугог ратовања, прогдаси се за цара и успе да се, посде смртп Камбизове, са свпм утврди на престоду. Херодот представља додазак дажног Смерда на престо као иокушај мага, да иоврате царство Миђанима. Међу тим из једног натписа у Бизитуну (иди Багистану), који у гдавном допуњује и исиравља причу Херодотову, видп се да је устанак прво пдануо у Перспји, усдед дажннх гдасова, којп су се проносиди о Камбизу, и усдед дугог ратовања његовог изван земље. Овај је натпис наппсан натрп језика (иерсиском, мпдском и асирском) око дпка цара Дарија, који је изрезан па једиој стени у висини од 60 метара. Дарије је ту представљен, како гази ногом једиог заробљеног вдадаоца, а девет других стоје везани пред њим. У том ведиком натпису Дарије се овако изражава о дажном Смерду: Камбпз, син Киров, од еаше породице, вдадао је овде пре мене. Овај Камбиз имао је брата по имену Бардију (Смерда) од истог оца и матере. Једног дана Камбиз уби Бардију. Кад Камбиз уби Бардију, на-

род о томе ништа није знао. За тим Камбиз отпутова у Мисир, Док је Камбпз бно у Мисиру,

народ се побуни, и даж се пронесе по земљи, п по Персији и но Мидији и по остадим обдастима. Један човек, један маг, по имену Гаумата, тада' се иобуни у Пасаргаду. Он нревари народ овпм речнма: Ја сам Бардпја, син Киров, брат Камбпзов. И народ се цео диже, пређе на његову страну и оставп Камбиза; и Персија и Мпднја и остаде обдасти побунише се. Он се докопа вдастн ... За тпм Камбпз умре, ранившп се сам...." 8. Цар Дарије I (521—485); његово утврђеље на престолу. — Лажии Смерд вдадао је седам месецн посде смрти Камбизове, а тада би убијен од завереника. Заверу су бидп скдопидп некодпко великаша персиских, на чијем је чеду био Дарије, спн Хпстаспов, пз царске породпце Ахеменовића, из које је био и Кир. Дарије буде за тим изабран за цара, и са њиме опет би повраћен престо старој царској дпнастијп. „Ово царство, ведп Дарпје у поменутом нагпису, које је Гаумата маг отео од Камбиза, тоцарствоје припададо одавно нашој породнци. Ја убих са оданнм ми људима овога Гаумату и људе, који беху његови гдавни саучесници. Вољом бога Ормузда ја ностадох цар, Ормуздмидаде царство." Дарије је имао велике муке, док се утврдио на престоду. Убившп Смерда, он је морао да се бори и са многим другпм ведикашима, који су на више страна његове простране царевине дизали устанке и прогдашавади се за цареве. Од ових многих устанака, Херодот нам је само испричао побуну у Вавндону. Овај побуњени град издржа персиску опсаду двадесет месеци, и Дарије га не би могао заузети, да се не жртвова један његов војсковођ. ио пмену Зопир, Тај храбри војсковођ одсече сам себи нос п уши, па отишавши у Вавидон, каза Вавидоњанима, да га је тако унаказио Дарпје п да је дошао к њима са жељом да му се освети Вавилоњани повероваше његовим речима и дадоше му команду над војском. Он тада отвори једна градска врата, кроз која Дарпје уђе у град и заузе га. Адп сем ове буне у Вавидону из натписа видпмо, да је Дарпје пмао да утишава буне у Персији, Мпдпјн, Сузпјани, Јерменској и другпм обдастима. Њему је требало пуних пет година (521—515) док је аовратио мир у земљп и док се утврдио на престоду. „ Ја сам пздржао деветнаест битака и победио девег царева," веди он у натпису. 9. Дарпјево уређење државе. — Дарије, чим се утврдп на престолу, предузе да уреди своју велику државу, коју Кир п Камбиз беху сплом сгвориди. Он успе да уведе стадан ред у тој пространој царевини, у којој се надажаху сви стари народи источни : Миђани и Персијани, Асирјанп и Хаддејци, Јевреји, Феничани, Јермени, Лиђанн и Мисирци. При уређивању државе он није водио брпгу о благосгању и срећи разноврснпх поданика, већ о томе, како ће одржати те поданике у покорности п како ће од њих извући што више данка п војника. Он остави сваком народу његов језик, његову веру, његове обичаје и законе, (а често и његове народне старешиие), али поврх свега тога заведе једну једнолику управу за сву царевину. Цела земља би подељепа на двадесет (према натписима и више) сатраиија или ведиких округа, од