Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

жавног стана. Саветујем вам да узмете женскињу, која нема мање од 40 година. Красовски, живећи непрестано као вечни младожења, устајао је и против законитих бракова. „Ожењен је човек, по његовим речима, са свим непоуздан чиновник, јер је раздељен међу службом и породицом, место да сав припада првој". Зато је било тешко добити од њега дозволу за женпдбу. Чак о свом вишем начелнику, квезу ШиринскомШахматовом, рекао је једном Красовски: „И по животу и по побожности, то је светац; па ипак неће добити венца праведничког, јер је ожењен алотское сожителгство ареалтствуетг Писање аката прелазило је код њега у манију; из најмање оитнице он би правио велику ствар, трошећи на њу хрпу артије 1 ); од чиновника своје канцеларије нити је примао одговоре, нити им је шта наређивао друичије, већ написмено. Био је то Формалист старих времена. И таквога човека начинише цензором. Можете мислити какав је био. У свакој Фрази, у свакој речи тражио би Красовски нешто против религије и морала, и нашав, пропратио би на страни сваку зачкољицу разним примедбама, које у нама буде смех као што су будиле и у сувременицима, само што се код њих тај смех морао пробијати кроз гњев и сузе. Наводимо неколико примера : Године 1823. песник Туманскиј превео је с француског стихове Милвуе „ Лишће пада С( и дао их Сину Отечества. У песми млад човек, умирући од сушице, као наш Бранко, прашта се с јесењом природом и говори међу осталим: „Падај, лишће, с матере гране и заспи и сакри мој гроб од погледа матере мо.је; ну ако се као призрак, у тишини, појави иза дрвећа моја драга, и дошавши на моју хумку, простодушно плачући, ') Носио једанпут послужитељ у пакету разне акте на потпис и преглед Красовском, сврнуо у крчму и напио се; уг пут ђаво га натерао да купи неколико јабука, које беху труле, да се заложи, па како је био напит, а он их турио међу акта и предао чнтав пакет камердинеру Красовског. Сутра дан чиновници добивају акат од Красовског: „Зашто се јуче ме1)у артијама нашле у прилогу тр I јабуке, и то не прве каквоће, а у актима се о њима ништа не спомиње V Истрошило се много мастила, док се ствар објаснила. Примедбе Красовског: 1. Он лови небесни осмејак твојих уста. То је речено врло снлно; женскиња није достојна да се њен осмејак назива небесним. 2. И Аутећи он одмара на теби своје иогледе. Ту лежи нека двосмислица.

изговори: љубим! — нек твоје шуштање разбуди моју обрадовану сен." Красовски превлачи црвеном оловком свестихове, који говоре одрагој, и пита песника на страни: „каква девојка?", а на крају. под иотпис «9 марта 1823. год.", додаЈе ову примедбу : „9 марта, т. ј. у једап из првих дана великога поста, непристојно је писати о љубави неке непознате девојке, и то онда, кад се говори о материнској љубави и о смрти. Уз то, новине Синг Отечества читају људи озбиљни, па чак и духовна лица." Стихови А. Константинова, Романс с француског, падоше у исто време под оловку Красовском. Провансалски трубадур прича, како пре није знао ни за јаде ни за бриге, и како га је свуда, где год би се појавио, предусретао поздрав домаћинов и „уздах младе домаћице;" ну, откад је закуцао на врата једног замка и видео у њему „лепотицу чаробницу," оставише га и радост и душевни мир и слобода, па лута по свету, „као жртва неисказане страсти." Красовски меће на крају N В и пише: „Ови стихови (уредник их је био одредио за 11 број) биће боље да уђу у 18. или 19. број. Сад синови и кћери цркве, метанишући до земље, моле Вога да им пошље дух цдломудргл, смиренномудргл, тераЂшл и лмбви (и то са свим друге љубави од оне, која је победила тог Француза). Мислим да и писац тих прекрасних стихова неће осудити цензора за савет, који му га даје из просте и чисте срдачности према њему и његовим читаоцима." Под уредников знак „зч П.број,® Красовеки написа „за 18. или 19." Још су интересније цензорске примедбе Красовеког на стихове Ољина Стансш кг близЂ, нревод из песме = баладе Валтер = Скота Замак Аитлкет, које цензор не хтеде пропустити „без нарочиге дозволе министра просвете и прквених послова," тако, да је Ољин морао писати куратору тужбу на Красовског, наводећи у њој примедбе последњег и своју одбрану. Дело Скабичевског доноси много жалосних докумената, ну овај, шго ћемо га павести, ваљда јз најкуриознији. Читалац ће по њему моћи судити, на какве су замерке често руски писци морали да одговарај у: Одговори Ољина: 1. Мени се чини, да је то израз који се много употребљава, особито у поезији. Зар не говоримо: небесни аогледи, небесни осмејак, она је мила као анђео, и. т. д. 2. Изгледа ми, да је чудновато тражити двосмислицу тамо, где она не постоји ни за кога.