Просветни гласник

49

што шири душегубну воњу," особито на Париз, „на то омиљено ђаволу место." Кад се решавало на седницама, да ли да се пусти каква нова инострана књига, и кад би се други цензори на то саглашавали, Красовски би увек наређивао да се унесе у записник његово Vе(о: »г. председник мисли, да је боље да се забрани.® Министар народне просвете, гроФ С. 0. Уваров, говорио је: „Ја могу мирно спавати; Красовски је мој пас на ланцу.® 1 ) Његови каприци скуио стајаху издаваоце. У новом издању речника РајФа нађоше се неке речи, које увредише девичански слух Красовског. Издавалац је морао послати натраг у иностранство читаво издање од неколико хиљада примерака, да се прештампа без тих речи, и ако су се оне налачиле у другим речницима и у нређашњим издањима. Страх, да се не унесе штогод забрањено у Русију, долазио је код Красовског дотле, да је цосумњао у артију, у коју се завијале књиге и остала инострана роба. По његовој наредби почеше слати са свију царинарница читаве караване с макулатуром, коју су чиновници иностране цензуре морали разгледати и сортирати, док тај посао не нређе на иослужитеље, који је продаваху на центе. Сувремену руску књижевност Красовски је такође мрзео. „ Мора бити да је врло досадно читати све што у свет излази," запита га једном велика кнегиња Јелена Павловна, а он јој ој ,говори: „Да, сувремена наша књижевност тако је мрска, да је то казна за оног ко је мора чптати." Крај њега стајаше у тај мах Пушкин и не рече ни речи. „Он је морао прогутати то издевање,® пише Скабичевски. Он није могао друкчије учинити као образован човек. Год. 1838 изабраше Красовског за правог члана царске Академије наука, а 1841 год. за почасног члана одсека за руски језик и књижевЕгост исте академије. Каква иронија! Како седанас време променило. •* * * Руска Школа доноси окружницу куратора петроградског уџбеног округа о злоупотребама у оцењивању ученика. Нз пажње, коју је окружници по] ) Год. 1883. дошао Красовском један младић, да му се потужи на цензора што ну је из Бајрона, вогаје он поручио из иностранства, ишчупао неку малу песму. — Донесите вашу књигу! рече му смирено Красовски. Цевзор и други пут сусрете љубазно младића^ кад му овај донесе књигу, ну зграбив је у шаке, са свим се промени: — А! дакле ви сте је донели, стаде викати Красовски... А знате ли, да се цензор преварио... да није требало ишчупати само ту песму, већ и ову, и ову за њом, н ову... све, све их је требало исећи и спалити! Да ви сдучајно нисте књигу донели, ја бих је затражио од вас преко полиције." Уплашен младић утече, оставив Красовском у рукама чптавог Бајрона. иросввтнв гласвик 1894.

клонила сва штампа, види се најбоље, да се куратор дотакао једног од најболеснијих места просветннх руских завода. Ствар је у овом: У једној гимнааији, у петом разреду, унео је предавач Француског језика на једном часу ове оцене у разредну књигу: двојици ученика по четворку, а четрнаесторици по ништицу (свега је 27 ученика). У шестом разреду друге једне гимназије оценио је проФесор грчкога језика одговоре 23 ученика овако: један је добио двојку сминусом (2 — ), један није добио белешке, а сви остали (21) — по јединицу. „Уношење таквих оцена,« читамо у окружници, „у разредну књигу, показује, како се наставници неозбиљно одпосе према тако важном задатку, као што је оцена успеха и марљивости ученичке. Број рђавих бележака из појединих предмета тако је велики у некојим разредима, да кад би се судило по њима о ученицима, дошло би се до закључка, да у шкош седе сами окорели ленивци, које не могу да исправе никакве мере, и који нису у стању да усвоје што им је задано. У самој ствари је друкчије. У маставника треба да је много умења и много такта, да по заслузи оцени одговор учеников. Како се он често вара, гледајући ленштину у младићу, који је у истини вредан, ну који само не уме да се лати предмета као што треба! Рђав одговор је последица гомиле узрока, а не само једне лености. Наставников је задатак да улије ученицима марљивост и да их, особито у нижим разредима, научи да буду марљиви. Што се тиче изговора на неподобност и недовољно развиће, то су врло релативни и растегљиви појмови. Пре него што запишете ученика у врсту неподобних и мало развијених и заградите пут даљем му самоусавршавању, треба се дуго и дуго потрудити с њиме, трпељиво ишчекујући тихи развој духовних му подобности, место што се журите, да оцените знање му ипојмљивост двојкама и јединицама. Некоји наставници држе, да им је сва дужност тумачење задатака, испитивање и оцењивање; они неће да узму на себе никакве друге одговорности за неуспех. Међу тим, та одговорност у главном и лежи на наставнику, аа зато иоиравити јединицу или двојку, т.ј. научити ученика оно што не зна, дужан је сам учитељ и то ире свега на часу. Ако поправљање ученика лежи нанаставнику, који по својој дужности узима на себе труд око обуке. раћа се питање, да ли је неопходно потребно давати свима рђаве белешке и да ли то води успешном циљу? Кад проФесор гшта једног, другог, трећег, десетог и не добија одговора, јасно је, да ученици нису научили задатка из узрока, који можда 7