Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

прнлично унланшда, када ју је приметила првп пут код детета. У ствари нема ничега чудноватог. То је нсто тако чудновато, као и то, што мојп чптаоци с неповерењем машу гдавом при овом причању Шго се мене тиче, боље је да поверујем тој причи, као не мање знатној појавп светдости, која је дала повода ученом немачком грофу Рајхенбаху да напишеједну дебелу књигу; но достојно је сажаљења, што јепоследња појава вндна само нервозннм младпм женама. Пређимо боље ка онпм случајевнма, код којнх светлост може прнметнти свакн, само ако има здраве очн, н код којих светли предмет може битн подвргнут стварном испитивању. Број тпх предмета, т.ј. жпвотиња, које одају светлост за време свога живота, тако је велики, да мијепри кратком прегледу, какав сам намеран извести, нотребно да се ограннчнмна мали број. Због тога ћемо у самом почетку искључити више или мање сумњиве случајеве, којпма прппнсују способностжнвотињског светљења, акоји припадају једноме од четири главних класа кичмењака (спсара, тица, амфибија н рнба), н у нсто време запамтимо важни Факат, да се број врста, које светле, умањава што се више спуштамо ка нпжим редовима животнња. Одавно су већ познати инсекти, којп имају способност да распростиру светлост, а нарочпто је род Јпатруггз врло богат врстама, распрострањеним но целој земљи. У осталом нпје сигурно са свим, дали све светле, ма да се то може претпоставитп по сличности њнхозог састава. Код нас се налазн такође једна врста, која долази у тај род^ позната под именом свитца нлн иванске бубе (Башруиз посШиса). Тај назив међутим није згодан; означена њнме животпња није нпшта друго до женка Со1еор1ега без крнла, а мужјаце имају горња и доња крнла. Како мужјаци који лете по ваздуху, тако н женке које пузе по земљн, светле, но код последњнх та је способност много већег степена, но код првих. Женке друге врсге, која се налазп у Италпјн (Батрупз НаИса), имају такође крила, као п мужјаци. Светлост коју одаје бљешти азурно плаво, а светлост наших свитаца је тамно зелена. Ако само мало тачније посмотримо те животнње приметићемо, да цело тело не светли, но да та способност стоји у вези са одређеннм местом, а на име светли доњи део два последња трбушна чланка. Околност, да је светлост женке видна тада, кад пузе по земљи, објашњава се тиме, што женка уздиже обичио свој трбух на више, са чега бива вндна њена доња површина.

Испитивање је даље показало, да цела доња иовршпна горе поменутих чланака недаје светлост, но да се прави светлосни органи састоје из две врло малене кожчсте кеснце јајастог облика, које се налазе под прозрачном рожастом опном чланка; те су кеспце нспуњене жутом лепљивом материјом, чије особпне ннсу још довољно нспитане. С тога нећемо опширно говоритп о њој, напомињемо само да су новпја пспнтивања доказала, латаматерија не припада нп масним пп албуминозним телима, а тако је исто мало и ФОСФорична. Важан је многима опажени Факат, да светљење завнси, као што севиди, одвоље жпвотињске, зато шго оно понегда ишчезава наједаред, па се затим поново јавља. Многима нзгледа да од јаког звука светлост тренутно ирестаје. То је тим приметнпје, што деловп тела који светле, пошто су одвојени, непрестано светле доста дуго, понекад читаве сахате. Из тога би се могло закључнти, да ппје светљење, но брзо дуготрајно прекраћпвање, које бива посредством утицаја, произведеног нервном системом животнње; но томе противуречн друго посматрање. Ако је светлење престало кад се надражп тело животиње, нарочито трбушни прстеновн, то се светлост опет појављује. Тај су оглед правили под мпкроскопом п прнметпли, да се у горе поменутој жутој материји производи брзо таласасто кретање, а сама материја у том тренутку почне да светлп (Маиеиссл). Топло време у опште повољно утнче на развпјање светлости. Међутим огледп су показали, да свптци, затворени у стакленој цеви стављеној у лед, светле још доста дуго. ако не баш тако јако као пре; када су стаклену цевокружилп хладном смесом, од које се температура снизпла до 20° Ф. т.ј. на 12° испод тачке мржњења, светлост се са свим угасила Извађени из цеви и стављенп на топлу руку, свитци су почелн понова као и пре светлити. Када такву цев са свнтцпма ставимо у воду, чија се температура мало по мало увећава, то светлост постаје јача, док температура не достигне 100° Ф т.ј. постане нешго већа од топлоте човечје крвн. На том степену жпвотнња јеизгубпла моћ прекндања светлосгв, која се од тамно нлаве претварала у црвенкасту. На 120° Ф. светлост сеса свим угаси, жнвотиња је мртва (Маиеиса). Желећн се боље уиознатн с вероватпнм узроцима светлоносне жпвотињске силе, укратко ћу пзнети резултате многобројннх огледа под утицајем различитих гасова. Што светлост врсте ћатрупз-а нема веће силе, следује већ из тога, да се виђа само у мраку, ма да животиња светли како дању тако и ноћу.