Просветни гласник

84

свет.вење животињл

Ну сем тога следује још, што при огледу, нарочпто пзвршеном ради тога, осамдесет свитаца, стављенпх у лопту од дебелог белог стакла, нису дали ни то лпко светлостп, да би се могло читати (Хербпштет). Много мање светле неке врсте ЕШег-а (Е1а^ег посМ1исие, Е. 1°'ш4из, Е. рћозрћогеиз п многп други), од којих већп део живи у жаркпм пределпма Америке. Код њих светљење стоји такође у вези са одређенпм местом на телу, одвојеном у осталом од места светљења код горе поменутнх пнсеката. То су две тачке на грудима, јајастог пзгледа и нешто узвишене. Ну кад Со1еор1ега лете, јављају се још друге две светле тачке, сакрпвене под крплпма, а сем тога светлост излазп између простора трбушиих чланова. Већ из тога једног следује, да је светла иовршина код тих животиња доста велпка. Посматрања путника такође су сагласна у томе, да те, тако огњене, мушпце распростиру јаку светлост, толпко јаку да се према њој може читати и сптно штамнана књига, а пре кратког времена је Оскулати саопштио, да пзвестан број тпх животпња, затворен у стакленој лоптп, може доста добро собу да осветлп. Причају пак, да су становници западно индиских острва заиста пређе употребљавали те живе лампе, где би се прн њиховој светлости заним^лн домаћим пословнма, и да су за време ноћних путовања прпвезивалп свитце за оба ножна палца, а такође пх унотребљавалн п у свом ноћном лову п рпболову. Њихова је светлост сива са златним одблеском, којим се нарочпто одлпкују четири горе поменута свптца, бљештећи као брилијант под сунчевим зрацнма. Пређе је постојао обпчај, да су младићи Индијанцц украшавалн њима своје одело нзвесног празника јуна месеца; заљубљени пак био је дужан из пажње према својој драгој украсити јој одело тим живим брилпјантима. Писац, који о томе прича (Петрус Мартир), саопштава такође, да су многн храбри младићи трљали своје лице телом убијених огњених мува, да би плашили своје другове; ова приметба је од нарочпте важности за нас, јер пз ње следује, да матерпјакоја светлп, одвојена од жпвотнња, светлп још доста дуго, као и код врста Еатрупз-а. Прича, коју ћемо навести, доказује да се не само Индијанцп, већ и европски ратнпцн плаше те невнне жцвотиње. Када су сер Томас Кевендпш и сер Роберт Додли први пут дошли у Западну Индију, приметили су вечером множину нокретних ватрпца у шумарку. Мпслећн, да су то Шпањолци, који имају намеру да их нападну, Енглези скоче ц нобегну тражећи спасења на својој лађи. Тек

се ујутру увере, да нпје било никаквпх трагова од Шпањолаца п да су бежалн од рода Со1еор1ега, који светљаху. Но нису само Со1еор1ега, којп имају моћ да светле, пма још и другпх таквих инсеката. Једна врста цикада, која се налазц у Сурцнаму, пма ту способност већ по свом пмену „Фењерчић" (Ги1§ога Шегпапа). У те животиње, највеће из те Фамплпје, дужина је равна б"В5 см. — 9 27 см.: глава се завршује правпм надувеним продужењем, н из тога продужења излази светлост. Госпођа Меријан, којаје написала прекрасно дело о сурпнамским инсектима, доста се уплашпла када је пронашла ту особину. Иадпјанци јој донесувелику количинутихинсеката, којеона затвори у сандуче и остави у своју спаваћу собу. Око поноћн затворене животиње дигну такву ларму, да се г. Мернјан пробуди, устане, отвори сандуче п упрепашћена угледа, да је сва унутрашњост његова у пламену; уплашивши се, баци сандуче, п инсекти се разлете по соби. Међутпм је наскоро дознала узрок неочекиваног појава, разумела је своје огњене госте и онет их затворила у сандуче. Даље вели, да је светлост једног таквог ,Фењерчпћа" доста јака, да би се при њој могле новине читати, п ма да се може уврстити у басну то, да је нацртала ту жнвотињу при њеној сопственој светлостп, ипак могла бн то учинити, кад би хтела. Из тога цзлази, да од свију свитаца суринамски Фењерчић има ту особину у највећем степену. Морам међутпм додати, да су многи познији писци .сумњали у цело ово прпчање г-ђе Меријан, зато што другп посматрачи никада нису видели Фењерчић да светлп. Међутнм, тај узрок јенепотпун. То се исто може рећп п за друге свитце; горе наведепе врсте свагда не светле, но само за време својега парења. Сем суринамског Фењер! чића има још других врста тог рода, које су нађене да светле: Е. руггћогупсћиз у Индпји, п Е. сапс1е1апа у Китају. Л.ако је себи представити, да дрво, покривено тим многобројним живим искрама, час непокретних, час покретних, ноћу даје призор, којц несравњепо иревазилазп и најлеппга ватромет. Сем тих, већпм делом познатих, има још много других инсеката, који светле у пзвесно време. Такви су: наша обична ОтуНоШра уи1§апз, разне врсте стонога, од којпх многе, као ОеорћИиз е1ес!псиз и 6. рћозрћогеиз, везанц су својим именом за ту способност, п много другнх, чије набројавање, у осталом, неће овде донети користи. Још се може сумњатп у то, да ли пма паукова који светле, како многи тврде, но сигурно се