Просветни гласник

ЦРКВЕНИ ЛЕТОПИС

123

тдом празнику Рождества Христова, скренули смо пажњу богољубивом свештенству наштетност учења од стране појединих лажнпх учитеља, који безбожно нападају на дркву и свештенство, и позвалп смо га, да бодрим оком пази на поверене му хришћане и да не дозволи, да се који вук приближи стаду и учини му пакост. У исто време препоручиди смо му, да гаји љубав према парохијанима својима и свима посленицима на пољу опште-народне службе. За овим издали смо актом Напшм ЕБр. 168 од ове године наредбу, да се по свима дрквама најтачније правило црквено врши, да се уз велики пост служи и Прежде-освећена служба по селпма прве и последње недеље, а у дане црквеним Уставом нрописане; а по црквама варошким и манастирским сваке среде н петка: ц да се народу држе проповеди и да се пстима иозове на покајање, исповест и св. причешће. Ну, како смо приликом чињене капоничке иосете приметили, да многи мдађи свештеници, а парочито они, који немају у бдизини цркве, ие умеју да служе, то смо наредилп, да се такви свештеници позову на поучавање бидо при цркви окружног протопресвитра, или при саборној цркви катедре Наше. Ова је наредба имала задовољавајућег резудтата, јер су се невешти свештеницп обучили правилу црквеном, а многи, бојећп се да не буду позвани, прионули су те су изучавали устав и правидо издожено у сдужбенику. Говорећи о овоме, мпслимо, да би требало пздати наредбу, да се протојереји и намесници што чешће дично уверавају о томе, да ди подручни им свештенпцп умеју вршити правилно обреде црквене и св. дитургију, па где год примете да свештеници не знају то вршити, да се пди од стране њихове позову на обучавање, иди да ово Архијереји нареде. Путем овим постигла би се и једнообразност у вршењу свију обреда, што сада није. Водећи бригу о унапређењу побожности п о стишавању партијских страсти, које су се у нашој земљи по несрећи јако развиде и готово у отво-: рено непријатељство обрагиле, препоручивади смо у свакој прндици, да свештенство буде умереније и да обратп што јачу пажњу на вршење службе своје, а нарочито смо ово учинили у беседи Нашој, коју смо изговорили на дан 30. Августа ове године на свештеничкој скупштини, и у акту, којим смо наредили да се свештенство састане у своје окружне свештеничке зборове, ради избора изасланпка за свештенички епархцјски збор, ради избора потребног броја кандидата за чланове Великог Духовног Суда. Да се и у овоме постигао жељенц

успех, чпниди смо од Наше стране све што је требало те да се што пре дође до подизања нове Богословије, у којој би се морао установити најстрожнји ннтернат и у истом приправнике што већма одушевцти само за пастирску сдужбу, п за истпнску љубав ка служби Богу и народу. Старање наше о подизању нове Богосдовије није приведено крају, јер се нема довољно средстава за поднзање нове Богосдовије. Говорећи о Богословпји, сматрамо за потребно да пзвестимо Архијерејски Сабор, да смо и у току године а и на испите ученика одлазиди у Богосдовију п уверавали се лично о успеху ученнка и о начцну иредавања, п можемо рећи: да смо и са једним и са другим задовољни биди, сем малих изузетака н нримедаба. Какав је у опште био успех у Богословији, увериће се Архијерејски Сабор из пзвештаја ректора Богословије. Почетком ове школске године Богословија је добпла новога ректора, јер је бив. ректор и проФесор Богословије, архимандрит г. Инокентије, без нашег зпања на основу закона о чиновницима стављен у стање покоја. Сем новога управника Богословпје, Богословија добида је још четири млађа наставнцка, којн су подожили проФесорске испите. Новим наставницима и распоредом предмета према њиховој специјадној спреми с правом се може очекивати, да ће бити успеха. Али имамо изјавитп евоју жадост, што сем ректора нема у Богосдовији свештеног лица и особље је световно. На млађпма свет осгаје, н Ми се радујемо млађим снагама у Богословији нашој, алп тешко Нам пада што у Богословијп предају пастирско богосдовље и друге богословске предмете световнп наставнпци, који су указом постављенп за проФесоре Богословије без Нашега преддога, већ су претписом г. Минисгра распоређени на вршење наставничке дужности ц у Богословији и ири другим овдаш. заводима; и што су два наставника свештеног реда стицајем придика, које су биде веома моћне, такође претппсом из Богословцје одређееи на вршење дужносги наставника веронауке, нри овд. гимназијама, Ну, надати се је, да ће мдађи наставнпци Вогосдовпје из љубавп према узвпшеној служби свештеничкој, о којој они ученицима свакога дана са катедре говоре, што пре примити на себе свештени чин, и тиме се одужити и другом делу службе, за коју су се спремали и у Богословији нашој и у руским академијама и у Европп западној. А да би се избегдо, да наставници Богоедовије, који предају предмете богословске садржине, не 17*