Просветни гласник

124 ЦРШЈЕНЕ буду више у цивилу, унесено је у нови закон о преуетројству Богосдовије, да сви наставници Богословије буду свештеног реда. Ову тачку закона усвојио је и г. Министар и Државни Савет, а више је но вероватно да ће осту и народно иредставништво усвојити. Поред ових општих напомена, које се тичу напретка цркве и свештенства, сматрамо за дужност доставити Архијерејском Сабору, да смо у току ове године примили брацки извештај од Мптрополита Петроградског г. Паладија и о избору примаса суседне Нам румунске цркве, п да смо са радошћу душе у име српске цркве и српскога свештенства честитали избор и утврђење како аеговог Високопреосвештенства г. Митрополита Петроградског Паладија, тако и примаса Румуније г. Генадија, Митрополита Букурешког. Сем тога написалп смо службу св. Петру Митрополиту црногорском, светитељу српске цркве, чудотворцу Цетињскоме, који до данас није нмао нарочите службе. Напнсану службу послали смо Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорском г. МитроФану, п он Нам је захвалпо на труду и пажњи што смо тнме поиунпли једну празнину у Србљаку. Сем тога нздалп смо акатист св. Јовану Златоусгу и овај отпечаталп у нашој државној печатњи и издали смо прву књнгу наших књижевних радова. Нека нам је дозвољено да на овом месту азјавимо нашу захвалност преосвећеној господи Архијерејима, који су прихватилн издање дела Нашег и као корисно препоручили свештепству за књижнице црквене. Поред ових послова, најтачннје отправљали смо све послове канцеларије наше и служили смо на све господске, Богородичне, народне и многе светитељске празнпке и држали поуке сходне празнику п црквеној или народној свечанести. А сем тога посветили смо најозбиљнију пажњу отачаственим манастирима, и с тога смо ове године изаслалн нредседиика и чланове нашег Духовног Суда, те су учинили потребан преглед по манастирима наше епархије. У каквом се стању налазе наши манастири, сазнаће Архијерејски Сабор из извештаја наших изласланика, које подносимо на увиђај Архијерејском Сабору. Стање наших манастира задаје озбиљну бригу, јер се види да они нз године у годпну опадају. А опадање њихово поред многих незгода, које сметају развијању економије, и велике државне порезе, долази у главноме још и с тога, што ио манастирима нема браства; а брасгво се не може увећавати поред сметњи које садањи закон чини, још и с тога, што се ннје могао усвојити предлог

ЛЕТОПИС Архијерејског Сабора да се искушеници као приправницн за монашки чин ослободе служења у сталноме кадру. Неусвајање предлога Архијерејскога Сабораоослобођавању војачине манастирских искушеника, јако Нас жалостп и тешко Нам пада, јер видимо, да неправославне државе на предлог православних Архијереја ову олакшицу чине. Желећи, да Нам текући послови по админнстрацији Нашој не застану, што би морало бптп, јер, немајући нарочитогн впчног чпновннка за пословенаше, морамо сами лично уз припомоћ једног практнканта да пзрађујемо готово сва решења, — нпсмо могли продузимати каноничку визптацију по епархнји Нашој, и ако је ово врдо потребно. Алн прн .свем том, мп смо опет један део епархије наше обишлн прилпком освећења новосаграђених цркава у епархији нашој. Бог Нам је ове године учинио необичну радост, јер смо видели нове цркве п на оним местима, где до данас нису постојале. Устаоштвом свештенства н хрпшћана подигнуте су п освећене цркве у овпм местима: у Јасицн, ср. темнићском, окр. моравском; у Баннчинн, ср. јасеничком, округу подунавском; у Ливаднци, ср. моравском, окр. пожаревачком, и у В. Орашју, ср. јасеннчком, окр. подунавском. Освећење цркава пзвршилн смо овим редом: Јула 7-ог кренули смо се из Београда н дошлп смо железницом до Сталаћа, а одатле преко Крушевца и јасичког моста дошли смо истог дана на конак у Јаснку, ради освећења нове цркве, која се је нодигла на место старе п дотрајале. Народ нас је са свештенством дочекао са оном радости и љубављу, коју само може исказати Србин верап прађедовској вери, поштујући представника власти црквене. После поздрава оа свештенством и народом н кратког одмора одслужпли смо бдење, коме је многн народ ирисуствовао. Сутра дан, на св. Прокопија, извршили смо торжанствено освећење храма којн је посвећен „Жпвотворној Тројици." Да бисмо свечаност црквену увећалн, тога дана по молбн одбора варваринске цркве рукоположили смо за ђакона Варваринске цркве Љубомира Поповића, свршеног клирика из села Катуна. По свршеној служби божјој држали смо народну поуку и позвалн га на испуњавање својнх хришћанских дужностн према вери прађедова нашпх, на братољубље и мирољубље и испуњавање својнх дужности према отацбини и Краљу, а по том кропили смо народ. Народа је толико било, да смо са кронљењем били готови тек после 12 часова. При оиштем ручку, који је био у један час по подне, резан је