Просветни гласник

125

кодач и тиме је завршена црквена слава, а по том је настало право народно весеље. Посде вечерње учиниди смо посете виђенпјим чдановпма општине Јасичке п председнику општнне. Црква Јасичка има две нарохије: Јасичку и Кукљинску. Прц грађењу цркве узеда је учешћа. само Јасичка црквена оиштина, а Еукљинска није, п с тога је одбор јасичке цркве решио: да се Кукљинци не пуштају у нову иркву. Ми смо дејствовади и радиди на томе да Кукљпнцв помогну Јасичанима у исплати нове цркве, те тиме да и даље остану у заједници при Јаснчкој цркви. Глас Наш није се хтео посдушати и зато сада Кукљинци за време морају ићи Каменарској цркви, док се не расправи питање о томе: хоће ли општииа кукљинска моћи сама да подигне цркву у средини парохије своје, ако би јој средства то допуштала. Јула 9., у пратњи народа општине Јаспчке, кренемо се у 7 ! / 2 часова изјутра преко Кукљина за Калепић. Путујући за Каленић, дошли смо у седо Добра Вода, где Нас народ са свештенством врдо усрдно дочека. Ту Нам је изјављена намера да општина мисли скорим у име Бога да подиже нову на место старе цркве, која је веома трошна, а и доста удаљена од села. Из Добре Воде дошди смо у село Дреновац, где Нас је народ дочекао са свештенством. Овде смо се опростиди са грађанима села Јасике, којп су нас из љубаии као свога Архијереја прагили. Из Дреновца дошди смо у село Мидутовац, где смо најискреније дочекани од свештенства п народа Милутовачке црквене општине. После кратке поуке и малог одмора, кренемо се даље и дошди смо у село Пољну, где Нас је врло лепо примио и угостио газда Василије, па одатле у пратњи свештенства н учепика око 2 1 / г часа дођемо у манастир Каленић, ову царску задужбину. Долазак Наш у Каденић био је потпуно непознат и при свем том братија манастирска лепо су Нас дочекада. Сутра дан, т, ј. 10. Јуда, одслужили смо сдужбу божју у манастиру п дошавши народ беседом поучили да чува свете задужбине, а то смо им и при ручку говорили, па смо нашли добра одзива код поштеног и побожног народл, коме је много криво што неколико себочњака нападају и штете манастир. А по ручку око Г/ 2 часа преко Прњавора, Превешта, Лепојевића и Онарића дошли смо У Белушић, где смо посетили нову цркву посвећену св. Врачевима. Цркву ову подигао је честити евештеник Теодор, који је купио и плац, на њему

подигао кућу а за тим цркву, са чега заслужује и нашу Архијерејску похвалу коју смо му издади. Нека би дао Бог да се овакви ревнитељн сдаве божје множе, и да се среска црква са што већим бројем оваквих свештеника дичи и поноси. Из Бедушића преко Лоћике, а ио највећој киши, дошди смо у мрак у Јагодину. Јуда 12 прегледади смо цркву, кућу и звонару, као и дашчару, у којој се сад сдужи, јер је црква јако оштећена земљотресом. Гдедајућп стару цркву у каквом се стању находи, као и ону дашчару у којој се сада служба божја вршп, а имајући на уму да јагодинека црква има великп капитал, веома Нам је тешко падо, што свепггенство не може тодико да успе код одбора црквеног да се црква стара поправи или да се што нре приступи грађењу нове цркве. Неуспех може се правдати и дичном мржњом месног свештенства једно према другом. Јер када би бвли у слози, њихов би рад био јачи и успешнији, а овако је за сажаљење и осуду. Из Јагодине кренемо се железницом 12. Јула и дођемо у В. Плану, где Нас дочека народ, свештенство и представницп државне власти. Посде поздрава одемо код старог и честитог свештеника в.-пданског Мидоша Сретеновпћа, који нас све угости правим српским гостољубљем, а по кратком одмору отпутујемо за Баничину, да у оаоме селу осветимо ново-саграђену цркву, у коме до данас није било цркве, п народ је освећење цркве сматрао као једну од својих пајвећих сдава и празника, и зато је се у великој маси слегао око нове цркве и у њој, у којој смо при уласку поздрављени од стране свештеника. Одседисмо код месног пароха, који је, негдедајући на слабост здравља свог, умео задобити и подржати љубав парохијана својих, те су у средини својој нодигдн себи богомољу. Храм је посвеђеи Архангеду Гавриду, који се слави 13. Јуда. У очи тога дана са више свештеника одслужили смо бдење, а на сами нразник извршили смо освећење храма, који је озидан од старог материјада. Црква је сва измалана и има леп иконостас, и народ у њој веома ужива. По освећењу храма и свршетку св. .Јитургије, држади смо народу поуку и кроиили га освећеном водицом. Прц ручку цадметали су се људи у добровољним нрилозима, п један домаћин из седа Гесника придожио је на пкону 110 динара. По ручку настадо је народно весеље, које је трајадо до у мркду ноћ. И овде смо по вечерњи правили посете виђенијим људима у општини и лично смо им захвалили на труду и ножртвовању око поднзања нове цркве.