Просветни гласник
126
ДРКВЕНИ ЛЕТОПИС
На овом месту сматрамо за нужно изјавити н ово: да Нас је врло пријатно овеселило што смо и на самоме бдењу, као и освећењу цркве, видели наставницу са ученицима њеним, док наиротив у Јасици нити је био учитељ, нити пак ученици. Истина био је школскц одмор, али ми знамо да постоји распис министра просвете, да су наставници и средњих и основних школа дужни долазити у цркву с децом и за време одмора при свечаним богомољама, и према томе држимо, да су деца требала битп у цркви да виде и Архијерејску службу и само освећење њихове цркве. Јула 14. у пратњи грађана и свештенства кренемо се за Паланку. У Паланци примио је нас у дом свој нротојереј г. Алекса Радоваиовић, који је с нама из Баничине заједно допутовао. Из Паланке дошли смо у Београд ради носвршивања послова администрације наше. Путовањем овим, ми смо веома задовољни, јер смо се лично уверили да народ наш неће да иде за оним лажљивим апостолима, који му по што по то хоће да ослабе веру и да га одстране од цркве. Дочек наш, и ако није био званично наређен, ипак је био искрен и народ је са пуно иобожности и љубави приступио руци Нашој и прнмао архијерејски благослов и поздрав. Однос народа према нама, као поглавици цркве, веома је задовољавајући. Љубав његова према Нама и св. цркви одушевила Нас је, да спокојно истрајемо у служби према Богу, св. цркви и народу, и уверила Нас је, да народ цени и уважава светињу положаја једнога Архијереја. Ннсмо нигде истраживали да се овако или онако дочекујемо ииспраћамо, али је сам народ од своје стране чинио, што је мислио да треба учинити. Тако једном председнику општине рекли смо: да не желимо да ишта троше на Наш дочек, нити пак да се чини што би личило на званичан дочек. На ово Нам је тај председник овако одговорио : „Ми вам благодаримо, што хоћете да нас ослободите од тога, али образ наш не дозвољава да то учинимо што од нас тражите, и ми ћемо према вама учинити све оно, што су духовна деца дужна учинити према поглавици цркве своје." Од 14. Јула па до 20. истог бавили смо се у Београду, а 20.,т. ј. на св. Илију, отишли смо у село Миријево, те смо тамо као на храмовнп иразник служили и народу држали Архнјерејску поуку. Овде Нам је пало у очи, да у цркви не беше ни једног женског лица, већ само мушкиње. Упитавши зашто је то тако, добили смо одговор, да је то због спреме за дочек гостију са стране, који се у знатном броју тога дана скупљају у Миријеву. Ми смо домаћинима приметили, да је лепо носта-
рати се за дочек гостију, али да је преча дужност доћи са домаћинима и дечицом у цркву и Богу се помолити, а нарочито ово треба да учине на храмовни празник. Јула 24. кренули смо се ионова на пут железницом за Ливадицу, да осветимо новоподигнуту цркву. Железницом допутовали смо до В. Плане. Овде Нас је дочекао окружни пожаревачки протојереј, срески старешина, начелникморавски, више свештеника и грађана из Ливадице. И тада је указао нам своје гостопримство велико-плански свештеник Милан Сретеновић. Овом приликом посетили смо г. Христијана Шајса, који је у Плани подигао кланицу за нернату живину- Дочек од његове сгране био је према Нама веома искрен и љубазан, и ми смо му се захвалили на пажњи и услузи коју нам је учинио. Из Плане, у пратњи окружног протопресвитера, среског начелника, намесника среског, свештенства и грађана ливадичких, преко моравског моста дођемо у Ливадицу, где Нас намесник у име свештенства и народа среза свог поздрави лепом беседом. После одмора у школи, где нам је стан био спремљен, започели смо бдење, на коме је силан народ нрпсуствовао. Храм је посвећен пророку св. Јелисеју. Освећење храма извршили смо 25. Јула са више свештеника и ђаконом нашим. И овде сМо по свршетку службе божје држали Архијерејску поуку народу, п кропили смо га освећеном водицом. Кропљење свршили смо после 12 часова. За ручком који је црквена општина ириредила. било је преко стотину највиђенијих грађана из места и околине. При ручку, поред многих здравица које су пале, пријатно су нас дирнуле здравица среског начелника и два учитеља. Они су у говорима својим изнели народу значај православља по српски народ и услуге, које је српска црква са својим народним свештенством чинила и чини народу. Оваквим патриотским говорима били смо задовољени и јавно смо исказали свој тројици Нашу захвалност. Када би се од стране свију чинилаца говорило са онаквом љубављу и жаром према св. вери православној, свештенству и цркви, куда би и камо био јачи и узвишенији морал и побожност у народу нашем, а било би и много мање зла у домовини. По ручку учинили смо посету месном свештенику и многим виђенпјим грађанима ливадичкке општине. Како су били дошли п грађани В. Орашја, да нас позову за освећење њихове цркве, коју су прошле године направили, кренемо се за В. Орашје, испраћени великом пратњом од стране Ллвадичана,