Просветни гласник

139

19*

носредно краљу, а остали вазали беху заклети тим краљевим вазалима и од њих завишаху. Виљем Освојилац умре 1087. год. Њега, као краља еиглеског, наследи средњи син Виљем II Црвени; као војводу нормандиског наследи ганајстарпји син Роберт. Најмлађем сину остави материнство и велику суму новаца. Роберт, војвода нормандиски, покушаваше да овлада и Енглеском. У том га помагаше и краљ францускп, али није могао успетн. Роберт носле тога неусиеха оде у крсташку војну, ношто је, ради спреме за пут, своје војводство заложпо своме брату за пзвесну суму новаца. Такве су прилнке биле и тако су се развијали догађајц у Енглеској пред крсташку војну. Сад да видимо најглавније полптичке догађаје у Шпанпјп, пз једанаестог века. — Испред навале маварске онн Шпааолцп, који не хтедоше да остану под влашћу мухамеданском, повукоше се у Пирпнејске нланпне, п одатле, одмах после победе коју је Карло Мартело одржао над Маврима, ти Шпањолци отиочеше дуготрајну борбу против Мавара. Од половпне деветога века јавља се на северу Шпанпје чптав ннз хрпшћанскпх државина. Унутрашњи раздори међу мухамедовцима иђаху на руку јачању и ширењу хришћапских државица. У току једанаестог века оснажи се нзмеђу тпх државица: Кастплпја п Л.еон на северо-западу, Навара у средпнн н Арагонпја на северо-исгоку. Алфоизо VI, краљ кастилски, имађаше да издржи борбу с Гргуром VII, који захтеваше од АлФОнза да положв вазалску заклетву папи, јер, говораше легат наппн: све земље које хрншћанп од неверника освоје, прнпадају црквп. Алфонсо не пристаде на тај захтев. Тада папа затражи да се у Шпанпји, у цркви, уведу римскн обредп на место готских. Алфонзо и на то не пристаде, већ се, по духу онога времена, позва на суд божји. Ватром п кључалом водом ваљаше доказати, који је обред истинитнјп. Готскп обред победи,ву Алфонзо , бојећи се добивене победе, пристаде да уведе рпмске обреде, 1079. год. 1 ) — Алфонзо VI освоји 1085. год. још и Толедо, престоницу вестготских краљева, а 1090. освоји, на ушћу Дуера, важно место Порто Кале, и од тога места начини гроФство Португалију, које даде праунуку краља Француског Роберта I, Хенриху Бургундском, који се беше одлпковао и у овом као и у ратовима око освојења Толеда. У тпм се ратовима особито одликовао и Родриго Дијец, познат под пменом Снд, којн постаде јунак шпанске народне поезије п углед свима потоњпм ритерима. ! ) Бигиу, Ш«1. с1и шоуеп а$е, р. 328.

Па н из ових бледих цртица нз политичке историје западних народа може се вндети, да у западној Европи, у једанаестом веку, владаоци вођаху готово непрекидно ратове. Ово је потребно бндо напоменути те да се може разумети однос европских владара према првом крсташком рату. Сад нмам да пређем на унутрашње нолитпчко уређење и социјално стање западних народа пред крсташку војну. (Наставпће се) УЛ0ГА УСИЉАВАЊА У М0РАЛН0М ЖИВОТУ С ногледом на васиптање кагактега ОД Д^ЛЕКСАНДРА уЛАРТЕНА. 1 ) Улога, уеиљавања у згоралиом животу. — Потребио је навикавати дете, да се од првих даиа усиљава, да би савдађивало своје скдоности. — Васпитање моралних навика. — Улога примера. — Примери. исцричани речима и иримери давани делима васпитача.Ошити утицај друштвене средине, у ко.јој се дете раввија. Кад пажљнво уочимо, шта се у нашој души дешава, кад ннсмо на чпсто, чему ћемо се приволетп у некој прилици, опазпћемо да то наше оклевање потпче отуда, што нас више побуда покрећу на различнте стране. Час иобеди једна од њих без велике борбе, без потребе да се осетно напрежемо; час је опет борба пзмеђу разиих побуда веома жива, и она која одржи мегдан, нзложена је повратном нападу побеђених побуда. Тако на пр. кад смо у недоумици, са страха од кише и услед жеље да прошетамо, ми ћемо се решити да останемо код куће; ова се одлука ласно доноси и одржава. Ну кад нас у истп мах побуде леност и радљивост, сласт доколице и осећање дужности, ми ћемо се доста мучно латнги теретна посла; више него једанпут повратиће се леност, да нам омрази пажљивост, да нам изазове досаду и да нас одмами безбрижној забави Кад ову аналнзу изведемо до краја, увидећемо да се све наше радње могу поделити у две велике гомиле: на радње које вршимо без напрезања, у моралном смисду, као што су: јести кад смо гладни, суделоватн у занимљивом разговору, чнтати забавну књигу; и на радње које захтевају ма колико напрезање. Увидећемо даље, да међу овпм последњнм има небројеннх разлика, према томе да лп је напрезање веће нли мање. Најзад биће нам јасно, да морално оклевање настаје тада ') А. МагЉ. V 6(1иса1;1оп <]а сагас<;еге, Рапз 1889. Глава XV, страна 830.