Просветни гласник

138

продаје духовна зван>а, што у то доба беше јако' раширено. Кад Хенрих IV постаде пунолетан, одмах отпоче борбу са Гргуром VII, нарочпто због оне тачке у његовпм реФормама, која говори о полагању вазалске заклетве владаоцу. Ток борбе врло је занимљив, али ја не могу овде да је целу излажем. У осталом та је борба п доста позната. Борба око инвеституре потресла је из основа п Немачку п Италпју скоро педесет годпна, и напослетку папа изађе као победилац. Нпједан од најжешћпх бораца, ни Гргур VII нити Хенрих IV, не дочекаше крај борбе. Питање о инвеститури решено је 1122. године вормским конкордатом, и то на овај начин: изборц епископа и абата врше се по канонима црквенпм; папа даје знаке духовне власти у знаку прстена и палице, а цар у облику скиптара даје зпаке световне власти над епископијом пли абатијом. У пзбор папа цареви се у будуће нису мешали, а и целибат буде у току кратког времена уведен у целој западној цркви. У јужној Италпји на место Византињана и Сарацена основаше своје државе и утврдише своју власт Норманп, који, да би им освојење било сигурније, после победе коју одржаше над Леоном IX (1048 — 1054), они се огласнше вазалима св. столице, што је доцније било од велпког значаја по односе пзмеђу папа и царева немачких. У Француској секрајем десетог века изврши промена династије. На место династије Еарлове дође дпнастија Капетова. Хуго Капет, гроФ парискн и Француски, употребп слабост последњих владалаца пз Карлове породице и прогласи се краљем. Паду Карлове породице у Француској највише допрпнесе навала Нормана на северне границе Француске. Краљеви не могаху да својпм вазалима помогну у одбијању Нормана, већ се ови сами с њимо бораху. Услед тога краљевски је углед опао и у вишем ц у нижем племству, те се против узурпацнје Хуга Капета, који се опет беше одликовао као славан ратнпк, није ни днзала велика опозпцпја. Оспм тога, Л.уј IV у борби са великпм, крунскпм вазалима обраћаше се за помоћ немачком цару Отону I. 1 ) Са та два главна узрока промена династије могаше се лако извршити. Јер, како Феуди беху посталп наследни, краљ п не беше ни у каквом додиру с народом. Њега управо и не знађаху, већ знађаху свога непосредног господара, вазала, којп за њпх беше све и сва. Међутпм та је промена веома значајна, ма да се није у време извршења узела на ум. Од краја десетог века, кад се ') Г)игиу, 11131. Де Ггапсе 4. I, р. 208.

промена изврши, може се рећи да почиње исторпја Француске. Хуго Капет, основавши своју дпнастију, прекида све традиције о Карловој држави и полаже темељ краљевству Француском. Новп краљ пмађаше да се бори с појединим великим вазалима, јер ови нерадо хтедоше дапризнаду ново стање. Алп како Хуго Капет имађаше велики Феуд под непосредном управом својом, то му беше лакше и издржати ту борбу. Наследнпци његови не беху му равпи по способности и енергпји, али ипак оеху толико паметни те своје земље ие раздаваху у Феуд, као што то чињаху Карлови потомци, док, тако рећи, не остадоше без ичега и не бише збачени. Шта више, они се стараху да разним начинпма своје Феуде увећају. Осим тога, располажући и сразмерно великом војском, краљеви се мешаху у међусобне свађе појединих вазала, и то махом као заштитницп једне стране, и па тај начип и у практици вршаху краљевску власт. У Енглеској у току XI века бораху се најпре Данци са Англосаксонцима, који владаху у Енглеској. Под Канутом Великим одрже Данци победу п владаху до 1042. год. Тада опет преотеше вдаду Англосаксонци и на престо седе Харалдо II, син Едвардов, који владаше до 1066. год., када у битци код Хастингса у борби с Норманима изгуби и круну и живот. Нормане је у борбу за освојење Енглеске водио Виљем Освојилац, ванбрачнн син Роберта Ђавола, војводе нормандиског. Да би своју намеру постигао, Виљем ступи у везе с папом Гргуром VII, којн му посла благослов и заставу у знак инвестптуре војничке, а ирстен са косом св. Петра у знак инвеституре црквене. Месеца сеитембра 1066. год. искрца се Виљем са 60.000 ратника и одржа код Хастингса сјајну победу над Харалдовом војском. Ну том битком није извршено потпуно освојење. Англосаксонци удруже се с Данцима и дуго се бораху заједнички против Нормана. Тек 1073. године буде борба у корист Виљемову свршена. Пошто је тако осигурао своју власт над Енглеском, Впљем предузе да своје освојење уреди. Тога ради нареди да се извршп нопис имања у целој Енглеској. Тај иопис трајао је од 1080. до 1086. године. Кад је посао свршен, цела земља буде подељена на 600 баронија и 60.000 сопственпка. Сви ти сопственици и барони положише непосредно к.раљу вазалску заклетву. Тако се и у Енглеској основа Феудни систем, само другојачи од оног у Француској. Сви енглескп вазалп завишаху непосредно од краља, а не као што беше у Фрапцуској, где малп број вазала нолагаше заклетву не-