Просветни гласник

УЛОГА УСПЉАВАЊА У МОРАЛПОМ ЖПВОТУ

141

повратити, као шго се ни влма не могу повратитп? Родитељи, је ли вам познат час, кад ће смрт да уграбп вашу деду? Не спремајте себп пребацпвања, одузимајући децп вашој оно мало слаткпх тренутака, које им прпрода даје! Чпм могну осетпти радост живота, помознте пм да их се науживају; постарајте се да не оду Богу на истину, и не окусивши сласти овога жпвота." 1 ) То је у суштинп, само у озбиљнпјем облику, исти говор, који нам се износи у многпм еппкурејским песмама, у којпма се препоручује, због краткоће живота, ужпвање и весеље. Сагре Шеш, ^иат т11пшит сгес1и1а роз1его, 2 ) говораше Хорац Левконоју. Овако умујући, жпвелп бнсмо од данас до сутра, п нпшта не бисмо иредузимали радп своје будућностп, јер никад нпсмо снгурни, да ћемо побратп плодове својпх трудова. Кад дегету није суђено да живп, наше ће васпитање бити, пема сумње, узалудно, н све муке, за које мишљасмо да му пх ваља патоварптп, само би служиле да му закрате ужпвање краткога века. Ну за педагогију пмају много већу вредиост ова умовања Вовнаргова; ,Не може се лажппјом мером ценитп жпвот, него што је смрт... Да бисмо пзвршили велика дела, морамо жпветп тако, као да пећемо никад умрети". С тога ваља дете сматрати не као биће, чиј живот висп о кончнћу п које ваља пустптп да се наужпва овога века, колнко је год могућно, него као створ који ће да буде човек, којп је нозван да суделује у борбама п искушењима жпвота, п чпје су најранпје годпне само прппрема, обука за жпвот којп му предстојп. Га обука почпње још онога дапа, кад дете учпнн прво усиљавање, да угушн покрет некога пнстпнкта. На прпмер, дете је само, п у његову домашају находп се некп слаткпш, којп му је забрањен да дпра; оно се тада колеба између своје прпродне лакомостп и дужности да слуша: ако ова последња надјача, биће та нобеда прва карпка у једном низу усиљавања, којима ће дете да постане мало по мало господарем над собом. Напротив, кад би оно тад подлегло, бнло би опасно, не због самога дела по себп, које је нпштавно, него с тога, што бп оно повукло за собом н многа друга. Куд п камо лакше прелази слабост у навпку, него лн енергија. Васпитзчп ваља будно да мотре на прве почетке детпњег моралног живота, а нарочито да прате пажљнво образовање навпка слабостн и енергнје на спрам природних склоности. Мане п врлине не постоје увек у самом почетку са свом снагом сво') Емил, књ. II. -) Уживај дане, јер пе знаш, шта ће да буде иа послетку. јом; реткост је да се човек роди са свим добар, пли лажљив, лаком пли вредан; човек то постаје целпм низом вољиних покрета, иобеда пли пораза, чцје се последице нагомилавају п завршују тим, што граде морални темпераменат, који је већпном стечен, и који би могао бити ц друкчп, да се другојаче поступало. Тако се мане и врлпне укорењују п јачају навиком. Почем је наша власт над дететом и његовим поступцпма веома велика, то смо ми и господари његовпх навика, п с тога је одговорност наша голема, какве ће навпке дете да усвојп. Не будпмо ннкад равнодушни гледаоцп борбе детпње, кад се оно колеба, да ли да попусгп својнм рђавпм склоиостима цлп да им се одупре; а још мање будпмо немарни сведоцп његова пораза. Методпчном употребом средстава, која нам стоје на расположењу: заповестнма, претњама, наградама, казнама,, спречавајмо да се подпжу лоше навнке, а гајимо и развпјајмо добре п корисне. „Једно дете од двадесет п два месеца, прича Бернар Пере, болешљиво, самовољно и размажено, беше са мном у истом вагону. Мати му даде парче печења да једе; ношго" "му се кожица не свиде, оно је скпде и пружи је матерп са речима: на, поједи тп кожпцу. Мало затим јело је један гроздпћ, па како му се не свидеше семенке, оно их иружн опет својој матерп. 1 )* Нећемо одрицатн, да је у тога детета бпо урођен јак егоизам; али овај не бн за тако кратко време набујао, до толике грубостп, да су се постаралн да га угуше још од прве појаве његове, н да прнморају дете на са свим другче поступање. Ннр. овако : да су га прекорелп одмах првога пута, кад је опо изабрало најлепше парче с породпчног сгола, и да су га научплп да нудц другима боље залогаје које нађе. Ова мала жртва, у иочетку веома мучна, сгала би га доцннје мање муке и свршпла би тим, што би му ирешла у навнку. Слична средства могла би се нрпменпти, да се у деце развцју многе добре моралне особнне, и да се спрече лоше. Ну ако следујемо саветима Русо-а, те оставпмо децу његовпм природнпм склоносгнма, да бп пм живот протицао у весељу, уживању, без пкакве досаде; ако не тражпмо од њих нпкаквпх успљавања, да би своје доше нагоне савлађцвала: онда је све бачено на коцку. Онај, којн је још нз дегињства навпкао да побеђује своје страстп, да се иокорава дужностп, ретко кад да изневерп наде, које се могу полагатп на тако озбиљно васнитање. Ну тако васпитање може се добитп само у здравој друштвеној срединп, кад дете расте међу људма, којп су свнклп да савлађују ') ^'еЛисаИоп Лез 1е ћегсеаи. VII. гл.