Просветни гласник
20*
ЛГОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ
147
један. из округа књажевачког једае, из крагујевачког пегорица, из крајинског двојица, из крушевачког осморица, из моравског псторица, из пожаревачког двапаесторица, из подринског тројица, из подунавског једанаесторица, из рудничког четворица, из топличког петорица, из ужичког петорица и из црноречког четворица. Само из пиротског округа нема ниједнога између ових шездесет и девет ученика 1 ). Још бисмо могли изнети статистичке податке 0 успеху, који су ови ученици постпгли у појединим предметима, као и о томе, како су походили школу и каквог су били владања у њој; али, како 2 ) Ннтересно ће бити, да, ради упоређења, изложимо овде неке статиетнчке податке о овој школи у школским годинама 1890.-91. и 1891.-92. Тако 1890.- 1891. школске године било је уписано у сва гри разреда свега 148 ученика, и то: у првом 87, у другом 38 и у трећем разреду 23 ученика. Од њих су били осуђени 57 за убиство, 3 за покушај убиства, 18 за разбојништво, 52 за крађу, 13 за паљевину, 2 за силовање, 2 за јатаковање и 1 за тровање. Према кривицама, које су починили, осуђени су : 1 на пола године, 18 на две год., 14 на три год., 4 на четири год., 12 на пет год., 9 на шест год., 9 на осам год., 23 на десет год., 12 на дванаест год., 1 на тринаест год., 2 на четрнаест год., 26 на петнаест год., 4 на шеснаест год., 3 на осамнаест год. и 10 на двадесет год. 1891.- 1892. школске године бпло је уписано у I. 60, у II. 31 иу III. разреду 11 ученика, дакле свега 102 ученпка. Од овога броја у току год. умрло је 7 ученика, ослобођено помиловањем 9, онеспособио (оглувео) 1, узет за црквењака 1. Према томе остало је у школи до краја школ. год.: у I. разр. 40, у II. 20 и у III. разр. 8 ученика. Није било на пспхггу због болести 16 ученпка, у сва три разреда. Но узрасту било их је: од 15 год. један, од 16 год. тројица, од 17 год. петорица, од18 год. осморица, од 19 год. четрнаесторица, од 20 год. тридесетчетворица, од 22 год. двојица и од 24 год. двојица. По месту рођења било их је из округа: подунавског 14, ваљевског 2, подрпнског 2, ужичког 8, рудничког 3, крагујевачког 3, моравског 9, пожаревачког 14, крајинског 5, црноречког 7, тимочког 2, крушевачког 4, топличког 8, пиротског 1 и врањског 2 ученика. По занимању пре осуде бпло их је : земљорадника 73, келнера 1, бакалске калФе 3, ковачки калФа 1, браварски калФа 1, столарски 1, трговачки 1, абаџиски 1, качарски 1 и опанчарскн калФа 1. Према кривицама, које су починили било их је осуђено : за убиства 42 ученика, за разбојништва 10, за крађе 27, за паљевине 3 и за силовање 2 ученика. Према судоким пресудама осуђено је било : на З 1 ^ год. један, на 3 год. тројица, на 4 год. тројица, на 5 год. десеторица, на 6 год. деветорица, на 8 год. седморица, на 10 год. једанаесторица, на 12 год. тринаесторица на 15 год. деветнаесторица, на 16 год. двојица, на18 год. један и на 20 год. петорица, Напослетку према успеху, који су ученици у току године показали, било их је: одличних 14, врло добрих 40, добрих 26, слабих 7, рђавих 2 и неоцењених због слабости 5 ученика. Предњи статистички подаци извађени су само за она 84 ученина, који су остали у школи до краја шк. године.
су овн статистички подаци од мањега интереса, нарочито за ову и овакву школу, то их нећемо ни излагати. * * Ова школа налази се под надзором г. минпстра правде. У њој врши учитсљску дужност г. Мплош Влајковић, свештеник казненог завода. Он је у исто време и свештеник у казненом заводу, као што смо напред напоменули. Поред тога он опслужује топчидерску парохију и цркву. Нагодишњем испиту у овој пшоли сваке године присуствују по два чиновника, од којих једног одређује г. министар правде из својега министарства, а другога г. министар просвете и црквених послова из просветпе струке. У овој школској години били су на годишњем испиту, и то од стране министарства правде г. Димитрије Гавриловић, секретар у истоме министарству, а од стране министарства просвете и црквених послова г. Јов. Д. Јовановић, писар у истоме мшшстарству. Успех је у школи био у опште врло добар. Ј. Д. Ј.
Школе у Бугарској. — На 3'/ 2 милијуна становника има у Бугарској (са Источном Румелкјом): 4200 основних школа, 3 више гимназије, 7 виших реалака, 11 виших женских школа (женских гимназија), 1 велика школа, 1 тргов. академија, 1 винодељска школа, 2 пољопривредне школе, 1 педагошки и 1 богословски завод. — Број ђака, особито у средњим школама, расте сваке године. У почетку ове шк. године умножио се број ђака са "20%. Услед тога су многе школе препуне, као на пр. обе гимназије у Пловдиву (1 мушка и 1 женска), у којима се учи 830 мушке и 600 женске деце. (Рае(1а§.) С. П,
Велика Жкола у Софији . — У I. св. бугарског књижевног листа „ Бглгарски Преглед^ изложио је Д. Д. Агура, проФ. на вишој школи у Софији , постанак, развиће и садашње стање највећег просветног завода у суседној нам киежевини, који би временом имао да се уздигне на степен универзитета, за којим Бугари врло жудно изгледају. У времену када су и код нас истакнута питања о преуређењу свију наших школа, поред пуно других важних разлога, неће бити без интереса и на одмет осврнути се и на рад првих наших комшија око организације школа. Организација школа у кнежевини датира се одмах од првог уређења државног по ослобођењу.