Просветни гласник

148

Још под управоМ руског комесара установљено је неколико гимназија и учињене су припреме и распоред за отварање нових основних и класних школа, тамо где их раније није било. У неколико варошких општина постојале су поодавно већ тада четворои пето-разредне школе, а у Габрову и цела гимназија, као легат родољуба Ив. Ев. Априлова. Упоредо с растењем броја школа ишла је и потреба у наставнпцима. У том погледу пак, за прво време, осећао се грдан недостатак, јер разне гране државне управе одвукде беху готово свеколику дотадашњу интелигепцпју, која је пре ослобођења упућена била једино на рад у школи. Тога ради целокупна пажња мшшстарства просвете управљена је на спрему наставничких снага, те су се одмах почели отварати и педагошки курсеви краћега рока. У великој оскудици у учнтељима основних и средњих школа, неке су гимназије претворене у педагошке гимназије, а у средње школе довођени су и странци, н го поглавпто из словенских земаља; међутим ово последње средство није се показало довољно, јер спреми наставника недостајао је главни услов: национална основа — знање народне историје и језика. У таквим приликама приступило се оснивању вишег педагошког курса, коме је главна задаћа спрема наставннка за средње школе, а поред тога да доцније послужи као оспова за впши уџбени завод. У самом почетку, тога ради, предавања су постављена на шнру, универзитетску основу. Да би и само име школе одговарало универзитетском карактеру, министар просвете, у договору с народним представништвом, донео је већ после првог полгођа (18. децем. 1888. год.) закон, којим се вишн педагошки курс претвара у „Висше училшде®. Виши педагошки курс отворен је почетком 1888. —89. шко.1. године и то само са историскофилолошким одсеком. Према 36. чл. привремених правила о вишем педагошком курсу, за његове редовне ученике примани су сви онн, који су свршили гимназију или семинарију или педагошку школу. Од последњпх тражио се одличан успех из школе. Иримани су и таки који су свршили само шест разреда гимназије и били учитељи по две године, али као нередовни слушаоци. На тај начин школа је у самом почетку имала посла с врло разнородним елементима, с ученицима разне спреме, а то је јако удило успешној настави. ПроФесори су морали иодешавати своја предавања ирема спремп ученика и попуњавати средњошколско образовање, тако да су неки предмети имали само оишти карактер и није било могућно обратити пажњу на специјализовање у предметима. на проучавање извора, литература и т. д.

У неким предметима лекције су остале на истој основи и до данас. У неколико узрок томе лежи и у досадашњој организацији срсдњих школа у Бугарској. Највећи је део средњих школа реалног правца, паралелни класички одељак имају, и то од четвртог разреда на више, само соФиска и пловдивска мушка гимназија. Како из тих двеју гимназија са класичног одељка излази годишње мален број ученика, те не могу сами да попуне број кандидата за новоотворену школу, то се опда допустио улазак и са осталих школа. Услед тога историско -Филолошки одсек и данас храмље јако, нити се може изједначити с философским Факултетима на страни. Тај недостатак наставе у Велнкој Школи п био је, поред осталога, и један од мотива, којим се мниистарство руководило при изради закона „за народну просвету*, у ком се предвидело и то, да сва четнри резреда у свима реалппм гимназијама добнју по један паралелан разред класички. После четири године, када из свију гимназија буду излазили ученици класичног одељка, закон се о пријему у Филолошко -историски одсек може пзменити и настава ће у Великој Школи знатно коракнути. При свем том главна је задаћа про рс^ора била да упозпају ученике с изворпма н литературом појединнх дисциилина и са изучавањем метода у разним групама науке. Према средствима школе п силама ученичким јако се пазило на рад у семинару. Ту се особито неговала нсторија и словенска Филологнја, класични и нови језици. У Физпчко -математичком одељку, поред теориских радова, полагано је много на практична вежбања и лабораторнске радове. Кабинети лабораторије, благодарећн старању државе, добро су снабдевени. Библотека је снабдевена добро, нарочито у последњој школској години. Њом управља један од проФесора, који уз то нма и једног помоћника. Стање књижннце, по годинама, овако је :

Године

1888[89.

' 1889|90.

1890191.

1891[92.

1892|93.

Дела

2577

4043

5012

5112

7000

Овезака

4243

6661

8188

8618

13800

За ове књиге утрошено је отприлике 90.000 динара.

Пре трњ године отворена је при библиотеци и читаоница за ученике, који би у слободпом времену могли да се занимају и читањем специјалних књига, којима располаже књИжница.