Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

181

уставове, које се развише у новим јевронскин државама, које иостадоше на место римске империје. Такво се оиет сопијално стање беше развпло усдед политичких установа. На такво земљпште паде идеја о крсташким ратовима. Духовна храна заиадним народима, до крсташких ратова, беше по духу свом религиозног или војничког карактера. У замцима певаху се ратничка дела, у колебама тешаху се надом у бога. И једпи и други одазваше се позиву да се иде у крсташку војну за ослобођење гроба Христова. Укратко да резимирам целокупно стање јевропских народа на западу пред крсташке ратове. Политичко стање и политичке установе беху од ратовања направили занат, социјалне беде беху довеле народе до очајања; религпозне приче п утицај цркве беху узнеле религиозна осећања до Фанатизма. Само се чекаше згодан тренутав, па да се свему томе даде одушка н да се све те страсти пусте у акцију. Тај тренутак настаде у политпчком стању у коме се налажаше исток. Пођимо да впдимо шта се на истоку дешаваше до крсташких ратова.

Преглед иајглавнијих пслитичких дога^аја на истоку у XI веку. Из Скиле у Харибду! Из политпчког хаоса на западу у полптички хаос на пстоку! Да би се из тога хаоса полптичких догађаја могао спасти, катарка за коју ћу се прпвезатп, пливајући кроз њих, биће ми Јерусалим, та мета религпозне Јевропе, па и моја. С тога нећу излагати редом развитак самих догађаја који се дешаваху на пстоку, већ ћу се бавити више положајем Јерусалпма, т. ј. под чијом владом он беше, спомињућн узгред и стање приморских земаља, кроз које путоваху јевропске хаџије, пдући у Јерусалпм. Чудна је и готово необјашњива судбина по неких делова света! Међу те делове долазн и онај од Тигрпса и ЕуФрата па ка Средозвмном Мору. Колико различних држава не постаде н не пропаде ту! Свп освајачи старога века владаху тпм ".омадом земље: Мпспрцп, Перспјанцп, Грци, Римљани, Хришћаиство, Мухамедапство, покушаваху да пресаде ту своју културу, али без успеха. Постајаху и народне државе Вавилонпја, Аспрпја, Феничанска, Јеврејска, па ни једна од њнх не успе да на целом том простору да једнолпкп тип политпчког и културног развића, ц то онда, када се апсорпцнја сродвих, па и несроднпх, племена много дакше вршаше него икада доцннје. Све државе које ту постадоше почеше пре опадати него што и достигоше свој развитак. Једиво што остајаше

стално, нриковано за те земље јесте тпранија од стране владалаца и ропство народа. То расветлити п објаснити не би била мала добит за познавање развпћа и напретка људског, ну томе није овде место. Само ћу ово рећи: да не буде у насплном начину, којим поједине владе овлађиваху тим покрајинама, ако не најглавнпји а оно један од главних узрока? На ову малу дигресију од свог нредмета наведе ме упоређивање данашњег стања држава, које учествоваху у крсташкпм ратовима, са стањем у коме се данас налази азпски запад. Грозпа и ужасна разлпка! Човек се мора запптатп и нехотпце: зар идеје XI века Оеху јаче од идеја XIX века, кад могоше да крепу занад на ослобођење нстока! Зар је већма борбе досгојпо ићп и ослободпти гробницу, него живе народе. Зар је утицај религпје могао да побуди више иожртвовање у оних бедника XI века, него љубав к слободи, којом се данас толико свако размеће!! Неко је од песника казао: да је бог у нама, јесге, богјеу нама, али још себичаосг, и то најгрубља, врло често руководи тежње и радње наше Да нређем на ствар. Казао сам да се нећу потанко бавити политичким догађајима који се развијаху на истоку у разним државама, него ћу само споменути оне који се тичу Јерусалима, по чем су онп створили тако стање које изазива крсташке ратове. Од када хришћанство ностаде државнон вером, Јерусалим беше све једнако у рукама хришћана до Хозроја II. Овај га владалац освојп н однесе часни крст на коме је Христос рагапет бпо. Ираклије поврати Јерусалпм, а у псто време, пошто одржа победу над Персијанцпма, врати и часни крст 629. годнпе. У спомен тога буде ухрпшћанску цркву уведен празнпк „воздвиженпје часног крста", 14. сепгембра сваке годипе. „Кад је Ираклнје одржао победу п повратпо таснп крст, он га сам на својии раменпма, босоног, ношаше кроз улпце јерусалнмске п сматраше поврагак крста као најдрагоценпјп трпумФалнц знак победе своје. 1 ) Јерусалпм оста у рукама хрпшћанским до појаве мухамеданства, а чпм мухамеданци почеше освајатп по Азпји, прво обратише очп на Јерусалпм, јер и они поштоваху ту варош као иесто, где се њпхов пророк бавио. 2 ) Омар нанпсли да освоји варош, алп војска не могаше пишта учпнитп док он сам не дође. Хрпшћанп се храбро брањаху, очекујући помоћ ол Ираклија, коју им овај не смеде послати, и напослетку морадоше се нредатн. Ка*) МГсћаис!, (1ев Сго1зас1е5 I. с. 6. 2 ) Мјсћаис], Ш&4. Дев СгоЈзаДев I. с. 10.