Просветни гласник

182

лиФа Омар уђе у Јерусалим, али није чинио никаква насиља. Становнпцпма беше оставпо сдободу веропсповести, само не смеђаху звонити, и носити литије по вароши. 1 ) Док је био жии Омар, хрпшћани нпсу гоњени, алп после његове смрти, хришћане почеше гонити и одузиматп им имања; забранпше им да носе оружје и да јашу, а уз то повећа се и данак; као знак ропства свога, хрцшћани мораху носити непрекидно кожни појас. У кињењу н гоњењу иђаше се дотле, да се хригаћанима забрани говорити арапскпм језиком, јер на њему је написан коран. Стање хришћана у Јерусалиму, по речима Впљема Тнрског, беше као и у болесиика, коме се болесг према времену мења. Нрн ведрини осећа се лак и здрав, а чим се почпе бура ирпближавати а, он осећа болове и тпшњу. 2 ) Некп пх владаоди, као МерванП, гоњаху, а под другпм, као под Харуи-ал-Рашидом, живљаху на миру. Мпшо вели да већ у осмом веку само име Јерусалим, пзговорено на заиаду, беше већ од таквог утицаја, да могаше лако узбудпти ратнпчки дух на занаду п да се Харун-ал-Рашид, из страха да Франци не Д°ђу У помоћ Грцима, са којпма он ратоваше, труђаше да задобије прпјатељство Карла Великог, иа му између осталог посла и кључеве св. гроба и св. вароши. 3 ) Такво се стање у главноме одржаваше све до краја X века. Јерусалимом владаху преко својпх намеснпка багдадске калиФе, нли управо емпр-аломра, који беше од калиФе узурппрао и направио наследном сву власт осим религиозне. За време ратова између Грка и Сарацена, калпФа Фатимидски у Египту дочепа се многпх земаља у Азији, па између осталих освојп и Палестипу с Јерусалимом. КалиФа Фатимидски Азис беше човек либералан и поступапге подједнако са свнма својнм поданицима без обзпра вере. 4 ) Али кад на престо Фатимидски дође Хакем, син Азисов, стање се измени. Овај владалац поче сасвпм противно владати од оног како је његов отац владао. Чпм је ступпо на владу, 996. годпне, убије свога тутора, кога му отац беше оставио, а за тим предузе гоњење сунпта по целој својој држави у Азији, а нарочпто у Дамаску, без обзира на то што већина његових поданпка у Азпји беху сунити. Од Мосула па до Меке прогласп се за једног и нравог наследника, јер он произлазп непосредно од крви Мухамедове. Тадашњи калиФа багдадски сазове сабор од првих богослова мухамеданскпх п у договору с њима огласи ') МЈсћаш! I. 10. 2 ) МГсћаис! I. 13. 3 ) М1сћаис1 1. 14. 4 ) Кг. Сћг. 8сћ1о88ег'» ЛУе11^ебсМсћ(;е Гиг (1ав (1еи(-.чсће Уо11г, 1от. V 8. 251.

даје право Хакемово неосновано, јер је довођење порекла калпФа египатскпх од Фатиме, кћери Мухамедове, лажно. 1 ) Основа нак шпитског учења у главном је у овоме: Само онај који по крви води порекло од Фатиме, кћери Мухамедове, може бпти првосвештенпк и калиФа, јер само на оне који су од те породпце силази дух божји. С тога шинте и не прнзнају прву тројпцу калвФа, већ од Мухамеда прелазе на његове унуке од Фатиме, кћерн његове, п зета му Алије. То начело пзливања духа божјег на потомке Мухамедове применп Хакем иа себе и огласи се за ипкарппсано божанство, па 1009- године посла мнспонаре да ту секту шире по Азији.' 2 ) Од овог доба Хакем као да полуде. Ои тражаше да њега лично обожавају и поче гонитп и мухамеданце и јевреје и хришћане. Гако између осталога наредп, да се посече све чокоће, како вернп не би прекорачавалп пророкову забрану пијења вина; затим је забранио шетње по јавним местима, забранио је женама да иду босе, а обућарнма да шију ципеле које бп жена поручила. 3 ) Кад се на такве наредбе узруја становништво у Каиру, он нареди својој војсци те ова опљачка варош. Нарочпто је гонпо Јевреје и Хрпшћане. Хришћани су морали по његовој наредбп носпти на прсима велики дрвени крст, да се тако могу разликовати од правоверних, 4 ) а кад случајно дознаде да хришћани на пстоку верују како се кандила на гробу Христовом о Ускрсу сама запале, толико се ражљути да завоведн те се и цркве и гробница Хрнстова као и сннагоге јеврејске порушише. Гњеван што Мухамеданци иду у Меку и Медпну на хаџилук, а не клањају се њему, у коме .је дух Мухамедов, забранп п њима да иду на поклоњење гробу Мухамедову. Но наскоро опозва све што беше протпв све три вере наредио. Али гоњења хришћана и сгање у комг се Јерусалим налажаше п о чем хаџије по повратку у Јевропу причаху, распаљпваше све више религпознп жар у народа западне Јевропе. Хакем тако беше досадио свпма, да најзад и његова Фамилпја приста те га удавише 1021. г. После смрти Хакема дође на престо његов спп Тахир, под чијом владом изгубе Фатпмиди Алепоидруге пеке варошн уАзнји; а Тахира наследисин његов Мостанзер (1036. — 1094.). Њему беше тек седам годпна, п за време своје дуге владе претрпео је многе промене. У Ејчитту као ') Зсћ1о88ег V. 253. 2 ) 8сћ1о8бег V. 253; видп још и Мгсћаис!, НГ81. с1. Сго)заЈез 1. р. 472. — 475-, где је о томе мпого више речено ио и у Шлосеру. 3) Та забрана дада је грађу нашем ориђиналном песнику Ј. Идићу, да пева .једну лепу, али свакојако неразумљиву, песму. Отаџбина. Година прва. 4 ) Ми:ћато1, Ш§1. <1. СппкаЈев I. 21 — 22.