Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

и у Багдаду дочепа се царске власти велпкп везир, а кадиФП остави само спољне знаке, и политичка историја Фатимпдског калпФата тешње је везана с именима везирскпм, иего ли са кзлифским. Од његових везира веома је знатан АбулМухамед Хасан, но месту рођења назван Јазури. Овај се везпр стараше да подигне пндустрију п земљорадњу, а у исто доба да развије и трговпну. Нарочпто је хтео да даје свету јеФТино храну која беше у магацинпма калиФиним нагомплана, за случај гладних година. Несрећом, баш пошто храна буде испродавана, наступише неколике гладне године узастопце, што изазва велнке беде у Египту. Вуде уговорено са Грцима да донесу хране, али они гај уговор не испунише. Везир наредн те се узаптише новци које беху Грцп послалп у Јерусалпм на подизање храма, којп беше иод Хакемовом владом разрушен. После смрти овог везира, којп беше многе промене и реФорме увео и просвету помагао, 1 ) настадоше промене једна за другом. Управу државом предузе мајка калпФова — црница — која се помоћу црпачке гарде држаше јер се бојаше гарде од турских војнпка. Те две војске наскоро се заваде и дође до унутрашњег војничког рата. Назр-ед-Даула, прпнц збачене хамаданидске династије, поглавица турске гарде, победи негарску гарду н дочепа се Алексапдрије, па поче сам владати 1067. год. Варош онљачка, не штедећи ни саме гробнице калпФске. и пљачку раздели међу своје војпнке. Иошто је разорио индустрпју, упропастио земљорадњу и трговину. настадоше гладне године у Египту. За пет година рат, глад и куга бешњаху по Мисиру, брашно и хлеб мераху се златом а људско месо постаде обична храна. 2 ) За време тих беда Назр-едДаула, овлада целим Мисиром, и док свет умпраше од глади, он се ваљаше у богаству п изобиљу, најзад га убпју његове присталпце 1072 године. Док везир беше у Егииту отео сву власт, дотле намесник у Азијп Бедр очува калпФама делове Сирије и Палестину, па се умеђаше и протпв Назред-Дауле одржати, дуже време. Ну најзад буде принуђев да позове у помоћ туркоманско-ногајске трупе, с којима беху и чете Алп-Арсланове. Та војска најпре помогне Бедру протпв Назр-ед-Дауле, али се после окрену против Бе^ра, и 1072.годнне освоји Јерусалим. Тако Јерусалим изгубе Фатнмпди; но судбпна његова за овај мах не беше погоршана. Нови освајачи тражаху само да се у црквп у место имена ') Шлосер говори о вдади овог везира у У св. стр. 255.-257. своје Историје и хвали га г ) Шлосер У, с. 258,

Фатимида — шиита — спомиње име Абасида — сунита, но после се то стање изменп и хришћанп су гањани. Бедр оде на позпв калиФа Мостанзера у Егинат, да иоправи тамо бедно стање земље, где се дуго задржа. Имајући тамо много посла, не могаше очуватп и земље у Азпјп, те се тако Туркомани и Селџуцп дочепаше свнју Фатимидских земаља изузевши ломорске вароши. Да видимо сада шта се дешаваше у XI веку у багдадском калиФату. Када се мухамеданска држава распала и од ње иостали калиФати: багдадски на нстоку, кордовскп на западу и Фатимидскп у Египту, дочепа се у багдадском калпФату после владе Харун-алРашида, под његовим слабим наследницима, достојанства везира ал-омре породица Бујида. Цео калиФат багдадски постаде нека врста Феудалне монархпје, с том само разликом, што калиФа над њима не нмађаше нпкакву власт оспм првосвештеппчке. У тим држаиама владаху различне династије, док напослетку Буидска породица не овлада у многима од тих државпца. Међу свима пак тпм државицама газневидски калиФат, на далеком истоку, беше најзнатпији п најмоћнијп. Махмуд I, пошго оборн династнју саманидску, у Газнп основа нов калиФат п проширп владу корана у Индију. Ну после смрти Мухамеда 1, 1034. г-, његова државапочиње слабитп, а место ње поче се снажнти држава Селџушка. Ново ово племе, коме беше намењена важна улога у XI веку, око 970., под Селџуком, поглавицом својпм, заузе пределе око Бохаре. У то доба прпме и мухамедансгво, а кад Мухамед I поче шпрпти своју власт на исток, селџушки иоглавица призна његову власт. Селџуци непрекидно одржаваху везе с полудивљим племенима и беху вазда опасни. 1 ) Када Мухамед I умре, његови се наследници почеше свађати међу собом, продру селџуци под Тогрул-бегом, 1039 године. Овај поче освајатп поједине делове газневпдског калиФата па се прогласи сулганом источне Персије. 1050. године освојн п Испахан, и на место газневидског калиФата подиже се моћна селџушка држава. У то време бешњаше рат пзмеђу нојединих Бујида, а осим тога беше се у багдадском калпФату распламтео и религиозни рат између сунпта и шпита. Вазазир, командант најамничких трупа у Багдаду, ватрени шиита, побуни се и одузе сву власт како емиру ал -омри, тако п калиФИ, иа се прогласи господарем Багдада. Ну бојећи се да калиФа не позове у помоћ Тогрул-бега, ступи у везе са Фатимидима, претећи да ће у Багдаду про') Шлосер У. 239. и даље.