Просветни гласник

184

гдаспти веру шпнтску. КалнФа багдадски, да би се опростпо тих беда п немира, којн трајаху већ нет година, позове у помоћ Тогрул-бега. Тогруд-бег дође, продре у варош п помогне калиФи. Користећи се свађом својих војника с војппцпма емира ад-омре ухвати овога и протера. Посдедњи емпрад-омра од породпце Буида умре у изгнапству пе од породице останившп деце. Тогрул-бег затим наметне калиФН за жену једну своју рођаку, па се крете да п остале буидске државице освоји. Пошто је то извршио, врати се у Багдад, где га кадиФа обаспе свима могућним иочастима 1058. год. 1 ) Базазпр беше међутим у Ираку извпкао Фатимидског калифу за господара. Са Базазиром беше пристао п Тогрул-бегов брат Ибрахим, намесник мосудски. Тогруд-бег пође протпв њих, ади буде побеђен и у Хамадану опседнут. За то време Базазпр, помоћу Кореиша из окајдидске династпје, продре у Багдад и 1058. извиче Фатпмиде за калпФу. Несрећни багдадски калиФа мораде се у име своје и својих наследника одрећи калиФСког и првосвештенпчког достојанства у корпст Фатпмида. То одрицаље, написано, са многпм драгоценостима буде послато калиФП у Каиро. Ну вдаст шпита у Багдаду п сила тог уговора важаше само до повратка Тогрул-бегова Овај, чпм одржа победу над својим братом, врати се у Багдад, Базазира победи и погуби а престо поврати Хајиму. Од тог доба селџушки султан поста господар Перснје п Ирака. После те победе Тогрул-бег заиска од калиФа кћер његову себи за жену. КалиФИ се не допадаше, да се крв абасидска меша с крвљу селџушком, а опет не могаше да се пзвуче из незгоде, те с тога одуговдачаше ствар. Но од свадбе не буде нпшта, јер Тогрулбег умре у својој 70. годинп, 1063. Тогрул-бег пе пмађаше деце, те га с тога наследп синовац његов Алп-Арсдан (1061.—1072.). Овај владалац, пође што се тиче освајања, у свему стопама свога стрица. Алп-Арсдан окрете се на впзаптијску империју и у борби с Ромапом Дпогеном зароби га. 2 ) За тим освојп од Фатимида источну и северну^Сирију а после и Меку, где опет уведе сунптску веру. Како у Цариграду не признадоше мир који је закључен с Романом Диогеном, то се окрете опет против хрпшћана и ратоваше по Ђурђијанској. У том се побуни Туркестан, Алп-Арслан остави свога сина Малекшаха, кога Је међутим на најсвечанији начпн прогласио за свог насдедника, а сам оде у Туркестан. Тек ') Види у ЛГлосеру опис тих тгочаети и церемонија. V 242. ') 1!иди о томе у Шлосеру V. с. 244.

што бешо започео рат а он умре, 1072. год., од ране коју му беше задао један заробљеиик. 1 ) На вдаду после Алп-Арслана дође његов спн Малекгиах, чија је влада нарочпто важна по крсташке ратове, јер у Сприји насташе такве промене, које су непосредан повод крсташким ратовима. Чпм је дошао на владу Малекшах, оте од свога стрпца Кадерда Керман и Фарзистан. Своју државу подедн на миоге мале вазалске државице. Ова деоба нарочпто је значајна, јер те нове државице дођоше у додир с крсташпма, а нарочито држава Никејска и Иконијум. Оснивач је последње Солиман I, рођак Адп-Арсланов. Он доби све земље које су од грчке царевине отете, а немирима у Грчком царству користи се те освоји Кападокију, Килпкију, Исаурију, Цнзикус, Нпкеју и многе друге варошп п покрајине, од којих му неке Алексије I сам уступи, само да га Содиман остави на миру, док Алексије ратоваше с Робертом Гвискаром. 2 ) Солпман премести своју престоницу у Никеју, а кад оп умре, 1086. г., његовим наследницима оста држава која се простираше од Ерзерума до северних граница Спрпје и до Нпкеје. Њега наследи његов син Килик-Арсдан. Када крсташи пређоше у Азију, Кидик-Арслан изгуби Нпкеју, али то му нпшта не сметаше да се после смрти Малекшаха прогдаси за независног господара. Тпм еманцпповањем својим од наследника Малекшахових Кидик-Арслан олакша доцније крсташима те лакше продпраху ка Јерусалиму, пошто мухаменданска сила беше распарчана. У Караманији намссти Малекшах на место Кадерда, свога стрцца, сина Кадердовог као наследног султана, 1073. године. У Сирији пак намести свога брата Тутуша I. Држава Мадекшахова беше врдо велика. На истоку допираше скоро до Кине, а на западу беху само обале Средиземног Мора у рукама Фатимида, а обале Мраморног Мора у рукама Грка. Багдадски калиФа доби опет стари углед, Багдад поста опет главни религиозни центар, а у Меки и Медини спомињаше се име багдадског калиФе ири богосдужењу. Но кад Малекшах умре 1092. годиие, нестаде с њим и оне спле која могаше да одржи у покорностн све оне маде вдадаоце, којпма Малекшах беше дао поједпне провинције пространога царства, као државу. После њега наступише такве прпдике ') Види о томе у Шлосеру V с. 245. 2 ) Види о томе у ПГлосеру V с. 247.