Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

185

које имадоше ведики утидај на крсташке походе и које управо изазваше први поход. За жпвота свог Малекшах држаше у покорности све оне сптне вдадаочпће којц имађаху своје државпце на југо-пстоку од грчке државе. Ти вдадаочпћп пстина ратоваху међу собом, адп сви они опет признаваху Малекшаха за господара. При тим непрекидним променама у Малекшаховој држави мељаху се сваки час господарп и у Јерусалиму, и1091 године Јерусалимом владаху Сокман п Илгазије, синови туркомапа Ортока, коме Тутуш I беше дао Јерусалпм, било да њим управља као намесник, пли да влада као зависни владалац. Те честе промене сурових господара беху врло тешке становништву. Јер варварскп владаоци, који се један за другим мењаху, поступаху врло сурово са становницима, а нарочито са хрншћанима и хаџијама. Хришћани беху у непрекидном страху, њихова је имаовина пљачкана, светиње су проФавпсане, варвари упадаху у цркву за време службе божје и чињаху тамо свакојака недела, што све ожалошћаваше и месне становнике и европске хаџије. По смрти Малекшаха његов брат Тутуш I покуша да принуди те мале владаоце — атабегове — да њега признаду за врховног господара. У томе у неколико и успе. Он срећно ратоваше са својим синовцем Баркпјароком п његовим савезницима Кербогом п Аксопкором. Савезнике синовчеве Тутуш I нобеди п основа тако велику државу, али кад се сукоби са синовцем, Баркпјароком, подлегне и у борби 1095. погине. После смрти Тутуша I распаде се и његова и Малекшахова држава на многе мале државице, којпма владаху атабегови, који беху међу еобом у свађп; власт багдадског калиФе беше врло слаба, готово нпкаква над њпма. Једпно још признаваху га као поглавара прквеног. У Егппту после смрти Мостанзера дође на владу његов син Мосталп, а на место великог везира Бадра. који опорави снагу државе п одбијаше туркоманску навалу, дође његов син АхмедАбдалах. Чим су своју државу опоравили били, намисле да се користе раздором у багдадском калиФату те да поврате своје земље. Исте године, 1096., када пођоше и крсташи са занада, пође п Абдалах на исток да враћа земље које пре припадаху Фатимидпма у Азпјц, па пзмеђу осталих вароши Илгази и Сокман, господарн Јерусалима, предадоше му варош 1096. године, пошто се не могаху бранптп. Из овог кратког нацрта политичкнх догађаја на истоку види се, да за крсташку војну беху нангосвктни гдасцк 1894. г.

сгале прплике, које беху згодне за извођење идеје крсташкпх ратова. Као што сам горе споменуо, нромене владалаца по Палестпни и Јерусалнлу угњетаваху и озлојеђаваху хрпшћане и занадне хаџије, којих број из године у годину беше већи, као што ћемо то видеги доцније. С друге стране опет крсташка војска пе пмађаше нред собом уједињену мухамеданску спагу, п услед тога крсташи могоше освојпти Јерусалим и основатп јерусалимску краљевину. (Наставиће се)

УЛУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ Н0В0Г БУКВАРА од ЈА. их. Ј овића ПРВИ ДАНИ Првп данп у школи то су прве радости ц нрпе бриге дечје, то је прво путовање по мору ... Мале главпце, које су се до јуче безбрижно одмарале на материну крилу, поређане су сада у клупу једпа до друге, међу туђом децом, у туђој кући, под влашћу непозната господара — учитеља. Плашљпве очице крадом се управљају час на учитеља, час на другове, час на чудноват пзглед школе. Еод свију се видп страх, очекивање п укоченост. Има међу њима многцх, који ве одговарају, има их који не чују, а има их доста, који не виде. Они не знају за рад, за пажњу п за школски разговор. Кад учитељ показује, прича и пита, њихове мислп лутају по њихову игралишту, њиховој собпцп и баштици, нли се забављају чудноватпл изгледом новога положаја њихова, или се впју око старих другова са нгралишта, око њпхове слободе ц заједничке радостн .... Зато је тежак и узвишен почетак школовања. За то је тешко тада и искусном учитељу, а камо ли почетнпку, којп треба да приступа раду са толико исто страха и бриге, са колико и његовп мали ученици... Првпх дана полаже се оспова школском реду и васпптању; првпх дапа подиже се грађевина која се зове љубав преиа учитељу и ауторитет наставнички, а која треба да буде јака и темељна 2б