Просветни гласник

ПРОСВЕТПИ КОВЧЕЖИЋ

193

Изиђи ти, Перо! Покажи пдаву! Зелену! Жуту! Црвену! Учитељ изаоси бел.у хартију. — Еаква је ова хартија? Бела. Учитељ и њу веша норед других. — Шта има бедо ? Ти! Ти; Ти ! — Шта је увек бело? Снег, млеко. Изиђп, Марко! Покажи беду хартију ! А пдаву! А зедену! Црвену! Жуту! Иди на место. Учнтељ узима црн табак хартије. — Каква је ова хартпја? Црна. Учитељ и њу веша о знд. — Шта је црно? Тп! Ти! Ти! — Шта је увек црно ? Угљен је црн. Изиђи, Стојапе! Покажи беду хартију! А црну ! Зедену! Црвену ! Жуту! Пдаву! Учитељ узпма шарен табак. — Каква је ова хартија? — Је ди пдава? А жута? А црвена? Шарена. ПРОСВЕТНИ ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Изворни дописи ,,Пр. Гласнику") —лтгчаXII. Пнсма Срезњевскога из Србије. — Србија пре пола века. Београд. — Код паше у тврђави. — Код Квеза Михаила. Пут по унутрашњости. — Утисци с пута. — Механе без столова и ножева. — На ноћишту. — Карактеристика српскога народа — Ондашња пореза. — Утисци из Крагујевца. Шетња по пазару. — Српска кућа у граду. — Српско шенскиње. — Кнежев конак у Крагујевцу. — Бура у шуми. — Ноћиште у првобитној механи. — Срезњевски пише писмо на буренцету од купуса. — Конак у сељачкој кући. — Деца не познају новца. — Утисци из Крушевца. — Ноћиште у колиби на Морави. Алексинац. — Стари обичаји српског гостопримства. — Опис карангина у Алексинцу. - Вести о ондашњем стању Бугара, — Турска зверства. - Бања. — Стаклени прозори као реткост у свој Србији.Српска пошта. — Параћин. — Ћуприја. — Посета ћупријске касарне. — Српска коњица и ОФнцнри јој. — Раваница и Манасија. — Свилајнац, Пожаревац, Смедерево. — Влашка села. — Опроштај са Београдом. — Срезњевски, Вуков ученик. — Ручак у Бечу у част, што ја Вук добио руски орден. Писмо Срезњевског Кнезу Мчлошу. Главна црта писма Срезњевског. Овогодишње покладе у Петрограду.Херцеговачки устанак на руској позорници. Гостопримство, оно пшроко српско гостопримство, пратило је Срезњевског на целом његову путу кроз Србију: м скромни двори кнеза Ммхаила и просветни гласник 1894.

Учитељ веша и овај табак. Све ово, као н друга предавања, која су мадо поређа, не мора учнтељ прећи једнога часа. Може нх подедитн на два часа, јер се деца заморе дугим једнодиким радом Другога часа може учитељ на врдо занимљив начин сазнатп, који ђак не раздикује боје. Он треба да узме прут па да показује, а ученпци, по реду како седе, само изговарају: Шарено! Црвено ! Пдаво ! Жуто ! Бедо! Зедено! — И тако може нропитати све ученике. А може их прозивати, да сваки са штапом показује све боје, пазећн прн том да ученици нпшта друго не говоре, него само: црвено, зедено, жуто, плаво, бедо, црно и шарено! Кад један свршн, он^а други изеђе и почне с другог краја: шарено, црно, бедо, пдаво и т. д., док се сви не пзређају. (Свршиће се) КОВЧЕЖИК

убоге кровињаре сргхске отвараху му радосно врата; наше л>убазности према њему иду тако далеко, да он и сам увиђа, е су прекорачиле границу, до.које их може примати; у том погледу, Руси су према нама много обазривији. Србија пре пуна по века) Колико иатријархалности у вишим круговима београдским, и колико не културности у унутрашњости ! Нека читалац испореди те слике прошлости са данашњим стањем, па ће видети, колико је данашња Краљевина одскочила од мале Кнежевине 40-их година. »Град кривих, доста узаних улица; кућице већином од дрвета, и доста бедне... У дућанима је сав предњи зид отворен, па кројачи и обућари раде и зими и лети на свежем зраку. Међу многим џамијама само једна православна црква, која је с поља врло лепа. Срби се носе као Далматинци или Црногорци: широке чакшире, за појасом оружје, а Фес на глави. Други се језик не чује до српски*. Тачо пише Срезњевски у првом писму из Београда, 1-ог октобра 1841-е године. Тог истог дана, који је уједно п први дан његова борављења у „граду кривих улица«, одведе га ондашњи руски консул, Вашченко, књижевнику Тиролу , пређашњем васгштачу у кнежевој породици, и представи га аб