Просветни гласник

160

да би слика била много потпунија. У основи је дакле овај рад потпуно на свом месту. И други је, као што смо виделп, добар ; само се пас непосредно мање тиче. Али разлози, који су изнесенп ту, имају вредности п могу подједнако интересовати читаоце и с ове п с оне стране. Трећи је рад најједрпји и, тако да се изразпм, најсувременији. Питање о казнама п наградама уопште, а нарочито о телесним казнама, питања су на дневном реду у педагошкоме свету. Мислиоци о овоме поделили су се у два табора. Једни су за казне и награде, а други иротив. Исто тако, и једнп су за употребу телесних казнп, а други против. Разлога има п за п протпв. Некада су преоблађпвали они за, а данас, кад знамо потанко узроке који изазивљу погрешке и преступе у деце, п можемо да их отклонпмо, има много впше разлога иротив телесне казне у народној школи. И ако је наставник правн васпитач, мислилац п радник на своме послу, онда ће он умети п моћн да отклони све, или барем многе и многе, оне узроке, који изазивљу погрешке дечје; а ако се баш која и десп, он за њу неће морати да употребљава чак — батину! А ако наставнпк ово није, оида је сграшно и грешно давати им у руке овако опасно оруђе, којим може да изгуби и оно мало љубави што је пма у деце п да храм просвете, храм науке и мира, претвара у џелатнпцу и место страха, вриска и ужасних сцена. Писац, као што смо видели, ово и заступа, имарљиво је прикупно п изнео све разлоге, који говоре иротив телесне казне. Пожелело бп се само, да је у овоме био свестранији ц потпунији. Ваљало је да се обележп шта све иде у телесне казне, а да се не мисле само батине. Телесна је казна не само батпнање, него п шамарисање, ударање по прстима, длановима, леђима итд. Па у неку руку телесна је казна и стајање дуго, остављање без ручка, затвор, где тело казнпмо тиме што му не дамо да се креће птд. И, идућц овако све ближе онпм, тако да пх назовемо, психичким казнама, ми долазимо на једну средпну, где скоро не можемо ни да одвојимо психичке од фпзпчких, и где видимо, да је главно и У једних п у других, да се пропзведе неиријатност у васпитаника, да та непријатност може бити већа и мања, и да психичке казне могу битп тако исто грубе и сурове као и Физичке. Главно је дакле мера, у којој се употребљавају, и облик, у коме се врше. Ваља је вршпти мирно, нрисебно, са срцем које жали и саосећа, али мора да казни, за добро онога којп се казн" п оних рад којих се казни. Могло се дотаћи и домаће васпитање са својпм казнама и разлози оних противннка, који

веле, да су за варваре и казнн варварске. Но у главноме и оволико ће бити довољно, да се многоме наставнику расветлн ово питање, о коме може бпти до сад нпје озбиљно н мислио. Зато је одвпше корпсно, да наши наставницп основнпх школа нрочитају п овај чланак. Нрема свему овоме излази, да се ова књига може препоручпти нашем учптељском свегу, и да ни једна боља књижнпца школска не треба да буде без ње. С корпшћу моглп би је чптати и сами приправници учптељски, који још нису загазили у великп посао учитељскн, у коме испрва могу п да зал утају. Језик, на жалост, није најбољи. У писца има много скованих речи, по немачкоме, хрватскоме итд. На пример: веронаук, редостав, унозорптп, протпвразлог, пзнпмак, отеловљен, делокруг, деловање, опходно, услов, властит, отштета, можебнтно итд. Има новшне правописних и граматичких погрешака, нпр.: не су, не смо, напредка, сведочбе, по^стакне, објасњује, развијтак, би ће; такови, оваковога, љубавм, властм, (м. љубављу, влашћу), у нами, замеш/ (м. замене), волмо, донешен, нанешен, схва^ају, исцрпети, памтење итд. Стнл није тако тежак, али има веома много понављања, а мало прегледпостп. Готово на сваком листу наплазп се на речп: „као што смо виделп", „као пгго сам већ казао", „као што смо већ то напред поменулп на једном месту", п тако даље. Но ово су све тако мали недостацп ове књиге, да се онп према садржпнп и важностн њеној и не внде. С тога их и не треба узпматп у обзир при одлучивању о употреби њеној. 13. маја 1892. год. Београд Савету цонпзан, Ј. Миодраговић, проФ. уч. шкоде. Књпга је предана другом реФеренту г. Д. Јоспћу. И ја сам мпшљења тога, да се „ Збирка исдагошких радова" Мпте Нешковпћа може препоручпти за школске књижнпце. 15. октобра 1898. год. Београд. Дим. Јосић. Савет је одлучпо: да се ово дело може препоручптп за књижнице осповнпх школа. Г. г. реФерентима одређено је на име хонорара укупно трпдесет (30) динара.