Просветни гласник

222

РАДЊА ГЛАВНОГА

Кајетона Остоје —Ходиљског у „Пр. Гдаснику" од 1880. год. „Не дакле толико. што нам народ не може да увиди користи од школе, већ што од оваког школовања, како се данас школује наш народни подмладак у народној школн, не може ни бити Бог зна какве користп". За доказ овоме наводи још даље Факат ,да код нас има места у којима постоје школе од 20—80 година, па и више, кроз коју су прошли хиљадама ученика, па ипак је у тим местима редак добро ппсмен човек".. . (А кад би се увела земљорадњг, сточарство, трговина, занати и познавање грађанских права и дужности, онда би било доста п добро аисмених људи?! РеФ.) Наводи још речн д-р Ник. Ј. Петровића, да су „до сада милијуни потрошенп на основну школу, а слабо је ко од ње видео непосредне користи", и речи проФ. В. Карића, којн вели: „Настава у основним школама, место да отвара очи народноме подмлатку, место да му шири иоглед на свет и да му развија умне способности: место тога она га заслепљује и заглупљује". А, „сада је већ и са најнадлежније стране изречено јавно прнзнање, да наша основна школа иије уређена како би требало да је, а у исто време показало се и добре воље, да се досадање стање поправи". Ето, то је први одељак ове расправе, који нзноси управо трећину,од ње. У другом одељку писац се опет бори против одредбе законске, да основне школе спремају и за средње школе. Доказује, да у средње школе не иде ни четвртина онога броја који се школује V основној школи. Цитира речи статистичара министарства просвете и црквепих послова, .како је он „врло лепо" казао, да је основна школа „залутала" и „промашила свој задатак преоптерећеношћу, те „с тога недајенароду ни писменост". Наводи п речи „данашњега (т. ј. ондашњега) министра просвете", у којима је против увођења виших и продужних основнпх школа, ради чега се опет „у последње време ни с надлежне стране није показало воље нп заузимљивости да се оно одржи*. „Други, такође важан узрок" писац налази у недостатку учнла. „Ова оскудица у овим срествима чини те се настава већим делом вршп само голим речима, а то чини, те се оно, што се у основној школи изучава, не може све добро да схвати и утврди те се брзо заборавља"... „Па ипак се стање не поправља".... „Колико су наши досадањи просветни управљачи воднли бригу и старање о томе; колико су умелн да појме п оцене, шта је важније

и потребнпје — впди се из тога, што скоро свака школа има Шрајберове слике, на којима су измалани: мајмуни, камиле, крокодили, жабе и гуштерп, а ниједна школа нема наших јунака и родољуба !" „Један од узрока... лежи и у томе, што се оно знање, које се из основне школе износи, нн у самој школп добро не утврђује... те се пре заборавља но што се проширује и унапређује". „Још као другн узрок може се (или мора се? РеФ.) узети и то, што се у основну школу прпмају ученпци кад наврше седам година".... „Много бп боље било кад бп ђак полазио у школу бар после навршене осме или девете године, ако не ц после навршене десете годпне". ,,Ну најважнијн узрок који чпнп да се добнвено знање у основној школи не може да унапредц п после, јесге тај, што се у основној школп не изучи и не утврди најпотребнпје срество за то, а то је иисменост". Тек сад дакле писац долазн до главне теме, до питања, закоје је н расписан стечај, а ово му је свршетак седмога табака, а има их тринаест. И на осмом табаку наводи „доказе", како наша деца излазе „непнсмена" из основне школе, опет тражи узрока томе и сад га налази у „сухопарним граматичким и синтактичким деФиницијама" п вели, „даје на сваки начпн много боље да ученицн, кад из школе пзиђу, буду само добро писмени, а без икаквога граматичкога знања". На крају осмога табака и на деветоме „као закључак" нзлаже „у кратко све што би се код нас могло и требало учинпти, па да се оно, што се у основној школи изучава, може у школи добро утврдиги а после још и прошнрити и унапредитн". Нама је ово већ познато. За уређење наших основних школа истиче „пројекат једне Француске школске комисије од 1870., којој је председавао Пол Бер". Место впших основних и продужних предлаже да се заведу „грађанске школе", по угледу на ону у Прћиловици, у срезу моравском, окр. крушевачком. Ново је у овоме „закључку" још, да „поред сваке основне школе и поред сваке грађанске школе треба да постоје школске књпжннце", и да се заведе „стални стручни надзор". Сад долази трећи одељак. „У овоме одељку ове расправе покушаћемо да дамо одговора на друго питање, а то је: шта се може учинити за распростирање писмености у народу, где се с којих год разлога не може отворити редовна основна школа?" Говори прво о потреби писмености и о томе како је она у нас слабо раширена, и качо „и за то има доста кривице до наших прошлих