Просветни гласник

ЧРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

259

Тако иде разговор и даље, и отац Андрија не налази ни једне трезвене речи, ни једнога доказа да утуче глупо брбљање Бочкиново. Шта више, он се е њим слаже, па чак и на практици примењује његове погледе : постаје хладан према евојој жени, и почиње симпатисати њезиној сестри. Не треба ни спомињати да је Бочкин показао својему госту и оне стихове и ону збирку слика! Праштајући се с домаћином, отац Андрија стиште му оберучке руку и усхићен узвикну: „Александре Ивановићу! Ја у вама нађох таква човека, таква... Хвала вам!" На растанку свештеник замоли Бочкина да му да какву књигу жени на читање, и Бочкин му даде Физиологију брака. Књига се не допаде свештени ковој госпођи. Дотле је она читала све саме »божанствене" књиге, као Сок-ровигце духовное отг мгра. собираемое , а ту наједанпут Физиологија брака ! Отац Андрија опријатељи се за тим и с воденичаром, другом Бочкиновим, и у том друштву стаде пијанчити и картати се. Жена, видев пропаст његову, поче се сушити и умре Ј ). * * * Отац Георгије представља тип новога свештенства. То вам је млад човек од својих '25 година, лепа, бледа лица и русе , широке браде; глас му је мекан, па би вас одмах испочетка нридобио, да није онога хладнога погледа; тврда, као снег бела, огрлица и бела пикана доња мантија, испод које провирују кицошке чакшире из че - чун - че 2 ), сведоче о некој новој појави у свештеничком сталежу. И по намештају запазићете у њему свештеника „новога поколења 8 . И ако му је кабинет прост, елегантан је: крај прозора стоји писаћи сто, крај врата одмах с књигама, лакован столић с отвореном књигом и пепеоницом. Меки ћилим под писаћим столом и дубока наслоњача за рад, допуЊ УЈУ слику. Све је пријатно, ништа нема излишнога, в са свим непоповски", примећује отац Андроник, стари свештеник у истом селу. На зидовима висе премије Њиве. Оупруга оца Георгија је, као што веле, попадија „с музиком", т. ј. она свира нагласовиру; а и понашање је у ње као светскога жекскиња, и ако је изашла из свештеничке средине. И просто али укусно одело њезино, и покрети јој говоре, да се није закопала, као друге иопадије, у кухињу, ') Забнтни. ВелЂно ирјисмивап (1877. год.). 2 ) Источна свалена ткашша.

већ ,да потпуно дели мишљење својега мужа, да треба подизати углед рускога свештенства®. Чим дође на парохију, и ако јој бејаше млађи свештеник , отац Георгије узе све у своје руке. Ишао је он на сељачке састанке, сваке недеље држао је проповед у цркви, давао је књиге сељацима и укоревао је расколнике. Али кад је долазило на ред новчано питање, не зна се, ко је био горн по народ, он или стари свештеник. Отац Андроник живео је од бира и примао га је ш па1ита; а отац Георгије затражи да му се бир даје у новцу. Кад, на пр., треба венчати, отац Георгије поступа с младожењом онако исто , као што је поступао у тој прилици отац Андрија. »Уђите у мој положај, правда вам се млади свештеник за чашом ка®е. Треба живети и хтело би се да се живи, као сви људи трудбеници: а међутим. на првом кораку сусреће вас та проза у животу, тај бир, то плаћање свештенику за обреде и остали накарадни обичаји. Разуме се, ми смо и сами криви многом, чак врло многом; ну, с друге стране, треба ући и у наш положај. Ја хоћу да речем, да је по нас од преке потребе подизање угледа рускога свештенства бар на ону висину, на којој стоји свештенство у иностранству. Прост народ не поштује свештеника због гроша, које узима од њега; интелигенција — збот непросвећености ; трговачки сталеж —- због оскудице у самопоштовању. Ми понижавамо свој сан због гроша и кашика кајмака. По мојему мишљењу, боље је гладач седети, него се хранити по цену унижења 1 )." У том и лежи сва тежина питања. Не ваља ни прво ни друго, а свештеник мора бити спреман за једну од тих могућности, јер оне неминовно истичу из несрећнога материјалнога положаја његова. Ни у једној јевропској земљи државна власт не ослања се толико на цркву, и нигде у Јевропи држава не даје тако мало на њу као у Русији. 0 једне стране, православље , стуб државни , а с друге свештенство , представник и ширилац православља, остављено је на милост народну. А народ нерадо даје. Нашем сељаку, причаше ми једна лекарка из унутрашњости, треба тако мало за живот, да је дошао до уверења, да сви људи могу живети као он, па, разуме се , и поп и лекар. Знајући, да свештеник има мало крова над главом и нешто хлеба на столу, сељак му се чуди, шта ће му више, кад је он сам, имајући то исто, срећан и задовољан. „Наш народ, читамо у једној приповетци, признаје законитост бира само у теорији, а на практици га нерадо даје, ако свештеник не ') М. Сибирлкг, Авва (журнал ДЂло за 1884. год.) 34*