Просветни гласник

262

ПИСМА ИЗ НЕТРГОРЛДА

душну, зверску борбу за опстанак. Затим, прекомерно употребљавање алкохола, »појава, пише проФ. Попов, с којом се сусрећемо у свима сталежима рускога друштва к . По свом положају, свештеник мора да пије: народ наваљује на њу свакој свечанијој прилици, и на свадби и на крштењу, а особито, кад се иде с крстом на жита, и кад су разне славе. Не пити — значи вређати парохијане. Бивају и такви случајеви, кад се свештеник, као и други човек, одаје пијанству из очајања: умре му жена, једини искрени пријатељ његов, је д ина душа, која се радовала с њим и делила јаде његове, једино створење, које, и ако га, рецимо, није сасвим разумевало , бар га је љубило и подржавало љубављу у тешким приликама у животу. После њезине смрти, кућа му је опустела; сељаци га не разумеју; пристав, лекар и судија, ако их је у близини, гледају озго на њ — и он осећа, да је сам самохран у том хладном свету. Можда би му књига одвела душу на друге предмете, ну он је сиромашан, па не може да је набави, а и да је има, ко зна — туга често надјача и скрха и јачу интелигенцију, него што је његова. Он пије, да у ракији утопи чемер свој. „Тешко ми је, тихо вам казује отац Андроник, утирући сузе песницом. Мучи ме. Хоће судом да ме застраше, а не знају какав бива суд у мене свако вече ту, у кући мојој.... Кад се смркне и капке затворе, кад тишина завлада — почиње ме нешто давити. Неки ме страх напада.... Не знам ни сам чега се бојим, а тако ми је, да бих набацио сам себи петљу на врат. Легнем мало раније да спавам, затворим очи, а црне мисли еустижу једна другу.... Почнем се Богу молити, али није у мени праве молитве, већ се само слова преливају по глави као вода. И све ми је теже, и живот ми је мрзак. Грешно је, а помоћи нема... 1 )" И благосиља ракију отац Андроник, удовац још од 23-е своје године, људина, који дизаше коња за предње ноге. „Хвала јој, вели он , што ме је изнурила, јер иначе куда бих део толику снагу ?" Мученик!

* * %

Хришћанства, која треба да му је вера дубоко у срце усадила ? Уосталом, свако ће вам друштво најлепше испричати о оном што га боли: Возио, веле, извошчик напита Немца тамо негде на крај Петрограда, и убио га у намери, да га опљачка. У Немца се не нађе ништа сем мало ситнежа и парче кобасице. Било је то у петак. Извошчика ухватише, и кад га, доцније, доведоше пред суд, запитаће га судија : — Ако си убио онога човека зато, што си био гладан, зашто не поједе кобасицу, већ је нађоше недарнуту код тебе ? Извошчик се прекрсти и рече : — Како бих окусио у петак кобасице ? — А да како си убио човека ? примеги му судија. Марта, 1894. год. Радован Кошутић.

Није ли народ, запитаће ме читалац, у току толиких векова, руковођен таким пастирима, морао изгубити појам о вери, као о чисту извору, из којега бију високе моралне истине, водиље у животу? Нису ли му црквени обреди заменили унутрашњи смисао њезин, без којега је вера мртва? Нека се читалац обазре око себе и нека погледа, шта испуњава душу нашега простога народа : да ли празноверице или узвишена начела т ) М СибиракI., Авва (журнал ДЂло за 1884. год.)

РАЗНИ ЗАПИСИ ПРОФЕСОРСКО ДРУШТВО Пети редовни годишн.и збор Професорскога Друштва. У свесци за Фебруар од прошле — 1893. године „Просветнога Гласника" изложен је рад арвог, другог и треКег редовног годишњег збора ПроФвсорскога Друштва; а у „Просветном Гласнику", свесци за април од исте године изиет је и рад четвртог редовног годишњег збора овога друштва. Тамо су наведени и разлози, зашто је то учињено, У вези с тим и из истих разлога намерни смо, да у овој свесци овога часописа укратко изложимо рад иетог редовног годишњег збора иоменутог друштва, који је држан у дане : 8., 9. и 10. августа 1893. године у Београду. На овоме збору било је свега 125 наставника, дакле више него и на једном досадањем збору, што је и оправдано, јер је на њему претресано једно од најважнијих питања, а то је : Наставни илан за. једнолику средњу школу. * * * Први сасганак држан је 8. августа пре подне. Збор је отворио г. Стева Давидовић. председник управе, поздравивши чланове збора и позвавши их да се конотитуишу. За председника би изабран г.