Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА П ногамнја и до тог закључка долази чисто дедуктивним нутем, полазећн од опажања, да је чистота крви највећа. светиња код Срба. То је једпна тачка у целој овој расправи, која стоји у сагласности са оним што у науци знамо о старом друштвепом и иравном животу Срба. Да прпметим овде још, да пишчево поштовање брака подсећа на К,абе-а и његов систем. Остаје још једна — V. — глана, којом се завршује ова расправа. У глави под насловом: српско земљиште, пропаст врве (старе сеоске заједине), појава задруге, значај задруге у српском животу, писац хоће управо да утврдн време и место ностанка. Ту налазимо, пре свега, да је врва са својом периодичном деобом, из које је задруга постала, „беснила* у Бојци „тамо негде иза Карпатских гора у равницама садање Пољске". Тек „партикуларизам" и „децентрализација" повог сриског земљишта (Балк. полуострва) повлачи са собом распадање врве и постанак задруге, а растурено становање, иојачано несигурношћу и малим значајем појединаца у тадањем друштву, напади непријатеља и несрећне политичке прилике учинише, да се задруга одржала и за то време била од пресудног социјалног и политичног значаја. То је главна мисао ове главе, коју је писац исказао тешким и безбојним канцеларијским стилом, којим је у опште цела ова расправа написана. Још иешто. Кад сад једним погледом пређемо све оно што је у овој расправн речено о природи економне организације сри. народа, онда можемо готово на сигурно рећи, какав ће бпти н други део ове расправе, који није још изашао. То би била расправа, у којој би била нзложена теорија комунизма и социјализма у духу Марксову. Како други део Марксова дела, у коме би се та теорија излагала, на основу првог крптичко-историјског дела, још није изашао , то неће ваљда бити проста случајност, што тај други теоријски део пишчева дела још нпје угледао света. Да сведем. Вредност списа датог ми на оцену, види се са свим јасно из његове садржине и примедаба учињених нриликом њеног излагања. Све што је у овом спису изложено, лично је мњење иишчево , које ничим није доказано н које стоји насупрот свему оном што је познато и признато. Међу тим ваља признати писцу, да је са необичном јачином нагласио економни моменат у питању о постанку и организацији задруге, и доиста искрену и озбиљну вољу, да својим радом покрене и реши питање о економној организацији срп. народа. С те добре стране био би мњења:

ЗСВЕТНОГ САВЕТА 283 Да се понуђено дело откупи и раздаје само слушаоцима Вел. Школе, који су већ слушали нар. економију Само такви слушаоци Вел. Школе бпће у стању да схвате писца и критички приме и оцене његове закљЈчке. Шта внше, његове погрешке унутиће нх на размишљање и тражење иравог пута за решење питања, на које се писац бацио са толпком вољом. 31. јануара 1894. г. у Београду. Др. Д. Т. Мијушковић, проФ. Вел. Школе. Усвајајућп мишљење г. реФерента, Савет је одлучпо : да се ово дело може откуппти за потребу ученика Велике Школе, н за иотребу књижннца у средњнм школама. Г. д -ру Мијушковићу одређено је на име хонорара за реФерат о овоме делу педесет (50) динара. С овпм је свршен овај састанак. мнСАСТАНАК 587-ми 9. марта 1894. год., у Београду. Били су: иредседнин, Ст. Марковић; редовни чланови: Ст. Ловчевић, д -р Јов. Туроман, д-р Мид. Јовановић - Батут, д -р В. Вакић , Стев. Давидовић, Јеврем А. Илић, Срет. Ј. Стојковић и Дука Дазаревић; ванреони чланови -. Мих. Јовић и Ст. Ншсолић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је и примљен записник прошлога састанка. II. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 25. пр. месеца, Пов. Бр. 7., којим се шаљу Савету на оцену акти по кривици г-ђице Јелене Тасићеве, учитељице осн. школе у Врмџи. Савет је ироучио акте по кривици ове учитељице, па је одлучио: да г-ђица Тасићева, учитељица, према врсти учињене кривпце, не може остати и даље у \чптељској службп.