Просветни гласник

286

НАУКА И НАСТАВА

XIV. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. нослова од 24. марта ове год., ПБр. 4401.. којим се упућује Савету на оцену молба Миливоја Јовановића, који молп за уважење неких година учитељ. службе. Савет је одлучпо : да се ова молба упути на оцену г. Дуки Лаааревићу. XV. Прочптано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 1. апрпла ове год., ПБр. 4(369., којим се шаље Савету на оцену молба Даринке Мутавџпћке, иривр. учител>ице, којом молп за одобрење да може полагати практички учптељ. испит. Савет је одлучио : да се ова молба упутн на оцену г. Луки Лазаревићу.

XVI. Прочитано је ннсмо г. министра нросвете п цркв. послова од 1. априла ове год., 11Бр. 4648-, којим се упућује Савету молба г. Божндара Јовановнћа, проФ. Богословпје, који рражи да му се његово дело „Наука о богослужењу" вратп натраг.

Савет је одлучио : да му се молба уважи, пошто реФерати о овоме делу још нису иоднесени Савету. XVII. Прочитано је писмо г. министра просвеге п цркв. послова од 30. марта ове год., ПБр. 4610., којим се упућује Савету на оцену „Минерологпја и Геологија за више разреде сред. школа" од г. Ал. Станојевића, про®есора беогр. учит. школе. Савет је одлучпо: да се за преглед п оцену овога дела умоле г. г. Јов. Жујовић и Јов. Докић, проФесори. XVIII. Прочитано је писмо г. министра просвете н цркв. послова од 2. априла ове год., ПБр. 4755., којим се шаље Савету на оцену књига. „Обрасци из математике" од г. г. В. Димића и Вл. Зделара, проФесора. Савет је одлучио: да се за преглед и оцену овога дела умоли г. д-р Богдан Гаврпловић, ироФесор Вел. Школе. С овим је свршен овај састанак.

НАУКА Н

0 ШИРЕЊУ ПИСМЕНОСТИ И 0БРА30ВАН0СТИ У НАРОДУ Написао П-АВЛЕ С. ШАРЧЕВИЋ учитељ (Свршетак) «Ввт ВГШипдв-Уегегп », главни лист немачкога друштва за ширење образованости у народу, донео је у бр. 10. од ове г. писмо једне Немице, која станује у Енглеској и јавља „КешћзМаИ-у«, угледа ради, шта чине тамо и мушки и женске, само да се у тој моћној Енглеској рашири писменост и образовање до што већега ступња. »Ваш чланак у броју 24., где пише како би ваљало да се и кћери аристокрације заузму око ширења народне образованости, руководио ме је да Вам напишем ово: »У Немачкој се још и нема појма о практичном заузимању енглеских жена и

НАСТАВА

девојака из отмених кругова за народно образовање; нарочито у земљи, т. ј. по селима и варошицама, њихова је заузимљивост у томе погледу неописано јака и приметна. Оне просто сматрају за своју дужност, да раде на томе. То је начело, које је обладало код сваке богате и образоване госпође. Једва да бисте нашли у Великој Британији још које мало место, а да у дому такве једне племићке није утврђен какав »клуб« за даље образовање, и то раденичке народне класе". „Овом племенитом послу свуда се придружују и свештеници, лекари и њихове жене, као и остали имућнији људи у томе месту, те сви удруженом снагом припомажу, да се у њихову месту становништво што боље образује. Да би прикупиле што већи број ових слушалаца, оне не жале труда, већ иду од куће до куће, те их наговарају на долазак у те „клубове". Труд њихов никада не остаје ненаграђен, јер с вре-