Просветни гласник

288

Оно истина у сваком народу има изузетака за ту вредноћу и заузимљивост код оба пола, али, чини ми се, у нашем народу има највише. Јесте ли до данас чули и за један једини овакав пример од какве било наше госпође, као што видимо 'хиљадама у Енглеској ? ! Не , тога код нас нема нити има изгледа да ће уопште скоро бити. Ну доста је пребацивања нама самима, већ да пређемо даље на развијање овога питања. Овака (Јавна читања, и иреда.вања за парод п , као што се држе у Енглеској, а која постоје и у многим другим државама, нарочито у Русији, не би била ни за нас без осетне користи. У недељне и празничне дане или у времену кад рад престаје како у пољу тако у радњама и у школама, била би корисна та „јавна читања" и за наше прилике. Она би садржавала корисна знања о Богу, земљорадњи, привреди, економији и другим корисним стварима у општини и отаџбини. Овим би се начином разгревао науком и онај , који не зна ни читати ни писати, нити може доћи до читанке ни до књиге уопште. У Аустрији, а нарочито у Бечу, и то у најсиромашнијим крајевима његовим, у разним предграђима као и у околшш, држе се недељна јавна читања и предавања, на којима често пута и који свенаучилишни проФесор предаје. Та се предавања удешавају према класама ; тако: једна су намењена Фабричним радницима, друга трговачком сталежу итд. У Русији од скора, па и данас, у највећем јеку држи интелигенција „под надзором државним јавна читања за народ. Тамо су за поменуту сврху отворене у нонеким местима велике „сале", а читају и у школама, радионицама и на сваком згодном месту". Ова читања врше тамо учитељи и свешгеници и на иста »иде народ гомилама". „Јавна читања за народ показала су до данас, скоро у свима градовима Русије, ванредне ресултате". У Москви пак, вели Кошутић, постоје та народна читања већ 14 година. Њих приР е ђУЈ е комисија , која се налази при друштву за распростирање књига по народу.

«У Русији заводе сада (( јавна читања" свуда, јер осећају од њега велику корист«. А шта радимо ми ? ! У чешкој — тој најпросвећенијој словенској земљи —- држе се јавна читања и предавања врло често, и на њима се, поред лепе садржине, улева слушаоцима у душу и та околност, да само просветом могу извојевати самосталност своју, а другим начином тешко или никако. Код њих је прегло мало и велико на рад и књигу; тамо се отварају многе и угледне школе. Док им не беше ступио садашњи школски закон у живот, ио коме се сви могу школовати, а то је до 1869. год., проценат писмености био им је до 50% и мање, а од тога школскога закона, т. ј. од 1869. год., проценат писмености нагло је растао и расте тако, да данас износи скоро на 95°/ 0 , дакле, као у најнапреднијим државама : Данској и Шведској.

За почетну иисменост, где нема редовних школа, могла би се завести и код нас недељна нредавања или «недел>ка и аразнична. ткола № . И у овим би школама могли радити како путници учитељи, гако и учитељи и свештеници оближњих општина. Општинама, у које је лако доћи и отићи, а које не могу да подигну редовну основ. школу, могле би ове недељне школе много учинити, а могле би радити и преко целе године у те дане. Ових је школа било у већој мери, а и сада постоји један мали број, и у Чешкој, па видимо нису учиниле никакво зло, већ само добро. Све те школе у Чешкој замениле су и замењују редовне основне школе. Ми смо, од кад је наш најновији закон о основним школама ступио у живот, имали незнатна напретка у иисмености, једно због невољнога положаја у коме бејасмо, а друго због малога броја спремних раденика. У 1866. год. проценат писмености је у нас износио тек 4. 2°/ 0 ! Страшна слика! А данас по последњем попису тај се проценат приближује по селима на 9°/ 0 а по градовима на 15°/ 0 .') Сад ако почнемо све ') Неће бити на одмет, ако овде поменемо и једну крагку статистику неписменнх и у моћнијим и образованијим државама Европе, а која се могда чигаги у једном домаћем политичком диету: ,И цоред многих