Просветни гласник

298

Ако деца не могу да праве круг, учитељ им може одакшати, ако дрта прво мали круг око тачке, па после мало већи п још већи. Само прн писању треба пазитп на то, да се круг увек почне озго ц да се рука креће на леву страну, па доле, па на десно. * * * Другога часа може учитељ донетн у школу точак од прутића направљен, илн од каквих колица. Шта је ово ? Ода чега ,је направљен точак ? Какав је точак по изгледу ? Ко »рави точкове ? — Колар. Како се зове на точку ово ? Оплата. А ово? Паоци. А ово ? Главчина. Изиђи ти ! — Повуци свуда прстом по оплати! — Повуци по свима паоцима ! —- Покажн главчпну! — Иди на место! —' Учитељ окрене таблу, на којој је нацртан точак. Шта је ово ? Је ли то изистински точак? А какав је? Насликан, нацртан. Волите ли и ви да нацртате точак ? — Извадите таблице! Узмите крижуље! Учитељ повлачи мали круг, па унаоколо велики, па паоце. Ученици све једно по једно са њиме праве. При томе их може запитати: Шта смо сад насликали ? — А сад ? — А сад ? и т. д. Овако се могу цртати још и дете, лубеница, трешње, кугле, крст,'грозд и сунце.

ХУН. Стпар — реч. (Разликовање ствари, биљака и животиња од њихових речи). За ово предавање треба спремити јабуку, мараму или коју било другу школску, малу ствар. Шта је ово ? Марама. ПЈта је марама? Марама је ствар. Кажи ти по имену неколико ствари! Кажи тп нме које животиње ! —

Кажи ти име неке биљке ! Кажи име ове ствари ! Марама. Реците то сви! Марама. Метните руке на уста, па гледајте да ухватите то што рекнете ! (Деца вичу : Марама! и хватају руком). Шта си ухватио ? Ништа. Метннте опет сви руке на уста! Пазпте сад да ухватите ! Реците: Марама! (Деца опет изговоре „марама" и хватају руком.) Дпгните ту мараму што сте ухватили ! — Убришите се њоме! Изиђи овамо, Јово ! Дај ми ту мараму што ти је изпшла на уста! Нема. Јеси ли видео, да лп је шарена ? Нпсам. Јесп ли је опипао, ди није много дебела ? Нисам. Зашто то ниси учинио ? Зато што је нема. Иди на место! Је ли то била изистинска марама, што вам је изишла на уста? Није. Па кад није, шта је то, што се рекне? Реч. (Ако деца не знају, нека им учитељ каже.) Смислите сваки ио једну реч! Кажп ти ! Ти! Ти! Ти! Ти! Изиђи, Свето! Узми лењир, па такни сваку ствар у школи! Света иде по школи ћутећи и додирује стварп. Окрени се мени, па реци пуно речи, што ће бити имена тпм стварима ! Иди на место! Пазите да сви добро запамтите! Може ли се реч видети? — А ствар? — А животиња? — А биљка? Може ли се реч опипати? — А ствар? — А животиња ? — А биљка ? Може ли се реч ухватити? — А ствар? А жнвотиња? — А биљка? Мсике ли се реч понети? — А ствар ? — А животии.а? — А биљка? Може ли се реч изгорети? — А ствар? А животиња? — А биљка? Чиме познамо реч? Ушима. Ако деца не знају, треба им казати да сви, сем једнога, добро затворе уши, па полако изговоре једну реч. И онда ће деца видети, да се реч позна ушима. Чиме се изговарају речи? — УстимаА чиме се чују речи? Ушима. Може лп глув чути речи? Не може. Ето видите, децо, како треба чувати своје уши! Ко оглуви, тај више ниједну реч не може чути, па кад неко говори, он види да му нешто говори, али не чује, па му је много тешко!...