Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА НрОСВЕТНОг САВВТА

335

нрема коме Је ова књижица и удешавана, има да се пређе : ,У II. разреду: Коњ, говече, овца, коза, пас ; мачка, свинче, кокошиголуб. У III. „ : Крава, јелен, вук, лпсцца, зец, мпш, слепп миш. У IV. , : Горило, кртица, јеж, мпш, веверпца, слон, камила, срна. Славуј, ласта, детлић, кука вица, патка. Смук, шаран плп пешчарка, даждевњак. Пастрмка, кечига. Жпжак, стршљен, голубачка мупшца и метиљ. Ојађелпца (пантљикара), пуж, шкољка". У сваком разреду свему томе имају да се поуче деца са но два (у средњу руку) часа недељно. У овој књизи „Предавање Јестаственипе" вису жпвогиње поређане и описате једна за другом систематским редом, т. ј. нпје се пошло од иајвиших п најсавршенијих па да се постепено прелази на све ниже и несавршеније животпње, нити је опет обратно; већ се писац, и то само донекле, држао онога реда којнм су жпвотпње поређане у „Наставном програму", а за тпм је сасвим пропзвољно стављао и огшсивао животиње једиу за другом. Ппсац нам то нпчпм не оправдава, а не би се дадо ни оиравдати. Јер, кад се саставља и пише ручна књига за учптеље, онда би нх требало у томе саставу колико толико упознати и са оним редом, којим жпвотиње следују једна за другом, а по органпзацпјн њпховог тела. За тим би требало да буду што нсцрпнији, те нм датп што впше материјала, одакле ће они моћи да одаберу онолико колико им треба за предавање нрема „Наставном плану", те да им предавање буде што потпунпје. У целој овој књизи нема нигде п никаквог систематског прегледа животиња, сем оне и сувпше кратке напомене, на последњој странн, у којој се велп : „Ради ионављања треба на закључку изнетп општи преглед предаваних сисаваца и то : Мајмуна као четворорувца; слепог миша као рукокрилца илн љиљка; зеца као глодавца; коња као једнокопитца; јелена као двоконитца, и слона као многокопитца". * У даљпм редовима навешћемо неколпко примера пз оппса поједпних жпвотпња у овој књи-

жпцц, те да се впди, с каквом брижљивошћу и тачношћу писац изводи те описе. У „Предавању јестаственице" свакајеживотиња за себе описата, сем лава и тигра, срне и јелена, које су упоредно оппсате. Прво је описат коњ, па крава и теле, за тим пас, и т. д. А пошто је описао краву и теле, пнсац нам у засебном одељку износи: „иоређење коња и краве", н наводн белеге (10 на броју), у којима се коњ и крава „подударају", а „разлпку међу њима" износи у 9 тачака. — Тако исто после онпса пса и мачке уиоређује ове две животиње, и набраја прво сличностн а после разлике њихове. Остале жпвотпње нити упоређује једну с другом нити са претходним. Поменусмо да је прво предавање о коњу. То „предавање (о коњу) удешено је онако, како од прилике писац мисли да треба удешавати и сва остала, предавања". Дакле, то је угледно предавање. Али п у том првом и угледном предавању има п таквпх реченица, које или нису потребне плн ипсу методски и наставнички изложене. Тако, на 1. стр. у 7. реду оздо стоји: „Кад сам вам ту скоро показивао оно псетанце",.... а напред о псу ни речпце нема. На 2. стр : „Коња има и врло малих ц они се зову иони. — Који је највећи део у коња ? — Шта још излази из трупа? (Напред врат, назад реи). Кажите ми сви то о трупу.... Труп је у коња дугачак и готово округао. — Труп је скоро колико три главе. Реп изгледа врло велики. — Природа га је одела доста дебелом хаљином, која се зове кожа". На стр. 4. пише: „Четирц места на коњском телу имају дугачку длаку, на име реи, врат и ноге". А где је четврто место? И, зар је на ногама длака дугачка онолико колпко она на врату ? „Коњ жеђ гаси водом, и кад је пије, загњури сва уста у воду, па је цеди кроз зубе". стр. 7. А на 12. стр. у опису краве пише: „Али она прп гом не бира воду као коњ".... Ранцје, у оппсу коња, није поменуто да он бира воду. Не казује да кобила живо ждребе ождреби а пита: „како се зове коњ кад је мали, чим се ождреби?" — Ннгде није поменуто како се мало ждребе храни. Даље, пита: „Ваља ли коњско месо за јело?" А ранпје о томе ни спомена нема. Дакле, у овом угледном предавању се тражи да ученици одговарају и о ономе о чем им није нп речце казато. Сличних питања има повшпе не само у овом него и у осгалим описима жнвотиња. Сем тога, у овом угледном предавању не говорп се нпшта о костима, месу, крви, п т. д. Доц44 *