Просветни гласник

336 РАДЊА ГЛАВНОГА није пак, кад упоређује коња ц краву, у томе се налази нека сличност (стр. 20. ј.). Најзад, овим угледним предавањем коњ нијз потиуно ни оппсае, јер су сав опис прогутала питања, на која је ретко кад и врло кратко одговорено. После коња опнсује се „крава и теле". Алп, с тога ваља да, што је тај натпис стављен, и опис је непотпун. А да је стављен натиис говече, онда би и лепше и систематичније па и потпуније могао се опис извести. Ншпта нпје говорено о тељењу, а на 10. стр. пише: Деле се обично одбија од краве раније, док је још мало Реп је на задњем трупу". Зар у говечета има два трупа? Ово последње провлачи се готово кроз сва предавања у овој књизп. На 11. стр. „Прежватање бива овако: храну, коју је говече прогутало, враћа пз желуца натраг У уста и то залогај по залогај; то пак самеље сптније, ц онда га опет натраг прогута у се* „Код краве види се кад гута, како се у гупш миче залогај" „Рогови су округли". Допта је округла а рогови не. У опште ппсац не прави никакву разлпку између термина округао и обал. „Али крава није глупа као што изгледа" стр. 16. а на стр. 21. пише: „Крава је глупа, трома, ћудљива" „Од ње имамо млеко. На млеку се кувају.... Кравље месо особито од младих крава — говеђина, Кости чине читаву мрежу по телу" стр. 18., а на 19. стр. вели: „Кости се налазе у месу". На истој страни печатано је: „Теле се отели живо као и ждребе што се ждреби Оно доји". Та, ваљда, кобила ождребп ждребе, крава доји (теле) а теле сиса. — Опис „краве и телета" завршује овим: „Па мало по мало (теле) нарасте читаво говече. Ако је женско зове се кравица, за тим крава; ако ли је мушко, биче, после бик и онда во. Во п бик су већи и снажнији од краве. Служе за вучење терета. Дакле, крава је сисавац, иреживалац, двокоиитац". На 21. стр. у опису Пса наводи сиољње делове тела у које убраја: вилице, ....зубе п језик, ....ртењачу ребра". На 22. стр. пише: „Има више од 30 познатпх врста паса". По овоме изгледа да писац не уме да разликује врсту од одлпке. Јер, до сада знамо само за једну врсту домаћег иса, а та једна врста има врло много одлпка или варијетета. — На истој страни за пса вели: „нос му износи половину главе" „Труц је такође обао и предњи је развијенији и јачи него стражњи. Предње ноге су краће а задпе дуже. То чини те пас брзо трчи. Има 4 ноге, две предње И две задње". Из наведених реченица впди се да писац нпје ни мало обраћао иажње и на метод у

НРОСВЕТПОГ САВЕТА

оиисивању жпвотиња. Јер да је о том иоле водио рачуиа, он не бп смео ирво описивати ноге па тек онда да казује да пас има и колико ногу. Такве су му и ове реченице: „Млади кучићи, пли штенци, кад се окоте, слепн су, и тек после 10 — 12 дана прогледају. Кучка штени више младих кучића : 2, 6 па и до 12". У опису мачке стр. 30 налази се и ово: „мачка кад одрасге, постане лукава и иакосна зверка". Дакле, домаћа животиња кад одрасте постане „зверка"! — На 33. стр. за мачку велп : „Најрадије тако певају онда", ....Зар и мачке певају?! — „Мачка иреде кадје добре воље; онда „преде" и врче и тиме казује да је добре воље" Мачка због нарочитог кроја зуба „не може храну да жваће" па за то и „бира месо мекано. Најбоље сладп цигерпцу и сланину" стр. 31. а на стр. 34. пише: „Мачка се храни највпше месом од итица, мишева, пацова". На 38. стр. вели: „И пас режи н мачка режи, кад су љуте". Да би ученичку пажњу што више обратио на само предавање, ппсац је у опнсу овце на стр. 43. и 44. навео и једну нрпчу о неком пастиру с таким протпвуречностима, да би боље било да је никако нпје нп помињао. Почетак је те приче: „Био неки пастир којп је радо спавао. Једном му се придрема те прилегне да по свом обичају откуња. Истина, његово нпје да спава, нити му се за то плаћа, него је постављен да чува овце и да пм не да у штету. Али га сап превари и он задрема, главу спустп на камен место иодглавника. Кад човек дрема, често мора главом да клима горе, доле, тамо, амо. То исто је радио и овај овчар" и т. д. Како је могао климати главом кад је „прилегао" и метнуо главу на камен. У опису козе на 47. стр. ппше : „Јаре сиса најмање месец дана. Ходећи уз матер оно пасе.... Коза не пасе него брсти". Описујући зеца стр. 59. вели : „Телом највише личи на мачку кожа му је покрпвена Тело се дели У устима има зубе п језпк, губицу...... и ноздрве с две рупице". На 60. страни ппше : „Зец ... не откида нвти глође него чупка и гриска". А мало ниже велп : „Зец прппада оној врсти животиња, у којој су глодавци или глодари". На 61. стр. велп : „од зечје коже праве се шешири". Слеии миш. На стр. 65. ппше : „Зуба пма 32 као и човек, т. ј. 10 секутиКа — На 66. стр. печатано је : „Прстп немају ноката" а мало нпже стоји: „из те мреже вире нокти", На 67. страни говорећп о зимњем спавању слепога миша вели: „Крв им при том не тече у жилама"..,.