Просветни гласник

340

НАУКА ПвНАСТАВА

Савет је одлучио: да се усвоји мишљење г. г. реФерената о овоме гштању с тим, да Савет надази још и то, да је неопходно потребно имати за нотребу наших гакола атласе п карте са српским текстом, и то да буду пзрађенн и на политичкој и на историјској основи. IV. Прочитан је заједннчки реФерат г г. Саве Антоновића и Уроша Благојевића о „Земљописима за III. р. основ. школе", од којнх су један од Мил. С. Убавкића, учитеља, други од Ђорђа С. 'Борђевића и Павла С. Шарчевпћа, и трећи од непознатога ппсца. По прочитању овога реФерата Савет није хтео доноспти никакву одлуку, докле се не прочита и реФерат о „земљопису за IV. р. основ. школа" од г. Аврама Стаматовпћа, учитеља, за прегледање и одењивање кога били су одређени за реФеренте г. г. Ђура Милнјашевнћ и Урош Благојевпћ.

Кад је п овај реФерат прочптан, после подуже дебате, донесена је овакиа одлука: Просв. Савет, прочптавши реФерате о „земљонисима за III. и IV. р. основ. школа 1 -, нашао је да су реФерати такви да се не могу употребити, те је с тога и одлучио, да се и не узимају у обзир, него да се сва четнри земљописа упуте на оцену другим реФерентима и то г. г. д-ру Ј. Цвпјићу и Милоју Влајићу. V. Прочитано је нисмо г. Дуке Лдзаревпћа од 25. пр. мес., којим враћа Савету неке предмете Саветске, којп су му билп упућени на оцену, изјављујући да их не може прегледатп. Савет је одлучио : да се сви ови предмети упуте на оцену г. Јевр. Илмћу, управитељу беогр. учитељ. школе. С овим је свршен овај састанак.

НАУКА Н

НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПРАД0М0ВИНИ ИНДОЈЕВРОПСКИХ ПЛЕМЕНА. 11РИКАЗАО С. Н. ТОМИЋ. Раније је било прилике изнети, како се дошло на мисао о сродству индојевропских народа и језика, и како се та мисао и доказала као непобитна истина 1 ). Други је природан закључак био на основи већ доказане мисли, да је кекада живео народ, пранарод, негдв (у Јевропи или у Азији мало стоји до тога), који је говорио језиком, оцем индојевропских језика. Данас потомци индојевропскога пранарода живе на огромном иростору од Бенгалског залива до Исланда, да не рачунамо доцнија кретања после открића нових континената. Није лако одредити то ирво место — колевку пранарода, и ако се пре четврт века мислило да се зна, где је она, па се само тражио начин да се објасне сеобе индојевропских пдемена, и да се добије тачнија хронологија њихових деоба. Кад би ') Уиор. >Црте ив науке о језику« у Пр. Гл. 1893. г.

НАСТАВА

се опет дошло до слоге у мишљењима, кака је пре тридесет година била — колико би се још знатних питања могло скинути »с дневнога реда" у сувременој етногенији. У овом нацрту желимо изнети главне моменте из повеснице нашег питања, истаћи најзнатнија мишљења и заступнике им, и тако дати карактеристичну слику из данашње науке о језику. 0 овом питању ваља саслушати и другу страну, јер и антропологија и етнологија као год и предисториска археологија могу дати много корисних поука. Али не треба мешати једне и друге резултате, јер „је сада за обе области (ту писац чије речи наводимо мисли на лингвистику и антропологију) потребно да свака за се ради, сабира и уређује обилату грађу, а да се поређења остави дотле, док се ко не опагае снагом, да прими на се посао од одлуке — поређења, па да рече : шта је трајније: или Фосилне лубање или језиковни Факти« (Ј. Шмит). I. Кад је Боп доказао сродност и исто поретло индојевропских језика, додаде, да