Просветни гласник

339

иди висинским слојевима (НбћепзсШсМеп), да се унесу само оеа имена топограФСка, хидрограФСка и орограФска, која се у школи уче, да се постпгне јасеоћа, иотребна тако јако душрској карти. Из досадашњег види се, шта би требало радити на доправци онога што имамо. Али иама још много треба. Ми немамо ни планиглоба, ниједну карту ни Физикалну нн политичку појединих делова света, а поред свега немамо ни школског атласа, који је тако вал>ан за географску наставу, јер он допуњује дуварску карту и помаже ученика у саморадњи п раду код куће. Државна би штампарија имала, дакле, у два правца да ради: 1. да исправља поменуте две карте и 2. да предузме израду нових, потребних дуварских карата и атлас са српскон транскрипцијом. За израду дуварских карата ми бисмо ово предложили: да се од каквог солидног завода откупе теренске плоче, да се овде пзраде ситуацијоне плоче п изврши транскрипцпја, а штампање као и цео посао, да се повери државној штампарији, која је показала да уме извршивати лепо н послове овакве врсте. Један од најсолиднијих завода за послове ове врсте је Е(1иаг<1а Нб12е1-а у Бечу. У његовом пздању изашле су изврсне дуварске карте Бг. Јоз. Сћатаппе-а. Ми смо мишљења, да се за основу узму ове карте, које су тако одличног нријама нашле у школи. Ну сем овпх карата могу се исто тако препоручити и дуварске карте Н. Клерег1>а. Све ово тиче се Физикадних карата. Без сумње требало би имати и политичких, дуварских карата за поједпне делове света. Али, ако би ово предузеће изгледало скупо, онда би се овоме злу могло унеколико доскочити, ако би се на Физиаалним картама обележиле границе појединим државама тачкастим пругама и у боји (н. пр. црвена), која јако пада у очи. Једино за дуварску карту Балканског Полуострва не би требало ништа предузимати, пошто се она ради по налогу министарства просвете и црквених послова. Још нам остаје, да изнесемо наше предлоге о атласу. За атласе иду редовно велике суме новаца на страну, више сигурно но и за дуварске карте. С туђинским атласима, а такве ми имамо у средњој школи, још је већа незгода но с дуварским картама. Атласи, што нх има основна школа, нису добри. Они тако неверно представљају земљиште, да ту ни издалека не може битп говора о истинитости.

Рад око атласа колико је тежак и заметан, толико је и скуп за поједннца. Држава би такође п ово требало да узме у своје руке. Ми предлажемо као и код дуварских карата: да се узме за основнцу какав добар п признат школски атлас, да се од издавача откупе теренске плоче, да се ситуацијоне плоче израде овде као и цела транскрипција. Ново би у тим страним атласима ваљало додати: Србију н Балкаиско Полуострово. Теренске плоче ових новпх карата радиле би се у оном картограФском заводу, од којег би бнле набављене остале теренске плоче за атлас. Ово би морало бита ради јел,нолике технпчке израде свих карата. Разуме се, да би тај завод за израду ових карата морао добити упуства одавде. У атлас за средње школе треба да уђу, по нашем мишљењу, ове карте: 1. слике за математичку геограФију, 2. планпглоб (нсточна и западна полутина и мања картица копнене и водене полутине земљпне). 3. карта морских струја и исотерма. 4. и 5. Јевропа Физикална и политичка. 6. Србија Физикална (већег размера). 7. Балканско Полуострово Физикално (већег размера, на северу да обухвати до 46 с. м.). 8. Балканско Полуострово полптичко (мањег размера). 9. и 10. Аустро-Угарска Физичка и политичка. 11. Италија политичка. 12. Шпанија и Португалија политичка. 13. Средња Јевропа Физичка. 14. Немачка политичка. 15. Француска с Белгијом и Холандијом политичка. 16. Енглпска политичка. 17. Швајцарска политичка. 18. Дансаа са Шведском и Норвешком политичка. 19. Русија политичка. 20. и 21. Азија политичка и Физичка. 22. п 23. АФрика Физичка п политичка. 24. и 25. Америка Фпзичка и политичка. и 26Аустралија политнчка. И овде као год п код дуварских карата терен треба да је исцртан или шраФама или висинским слојевима, да карте не буду претрпане непотребним детаљима, но уноситп само оно што је школи потребно. Оволико карата било би довољно а и цена би с тога била толико повољна, да би и сиромашнији ученици могли куповати. За основицу српског атласа за средње школе ваљало би узети : 8сћи1-АИаз ићег а11е ТћеПе (1ег Егс1е У. С. ГМегке ипс1 Е. СаеМег. 1)гиск инс1 Уег1а§ V. Оеог§ \Уе81егтапп. Вгаин8сћ^уе1§. Или као што су то већ Хрватп учинпли, узевшп за основу свога атласа Кохепн, 8сћи1-АИаз, ћеагћеИ;е1; т. V. V. НаагсИ, геуЈгПег! у. Вг. Ег. СтћшГ!;. \\1еп. Уег1а§ V. Ес1. Нб1ге1. 21. Фебруара 1894. г. У Београду. С одличним поштовањем Др. Ј. Цвијић. Коста Ф. Ковачевић.