Просветни гласник

338

Али, од свију описа у „Предавањима јестаствениде" најинтереснији је оиис јежа; ну тај је опис и најнетачнији и најпогрешнпји, јер је тако збркан, да нам ништа и не казује. Тако, на нример, ту се вел.н да је јеж „велики иротивник кокошима и осталим тоилокрвнпм животињама"! (Ми подвлачимо) Међу тим јеж је жпвотиња која се хранп инсектима. „Јежа никако не трпе псп п орлови. Кад га ови нападну, он боде, уједа и пушта из себе јак задах".! За ппшчево познавање животиња најкарактерпстичније је ово : ,,Одело, грађено од његове (јежеве) коже, сад се здраво носи (помодно је)\ ! У Хардеровом делу, јеж (пег 1де1) није оиисат, алп на 129. стр. Апбсћаиипдз - ТЈМегпсМ оппсат је с1ег 1Шз - твор. И, опис твора — с!ег 1Шз у Хардера готово се са свим подудара са оиисом јежа у књизи г. Ј. Пецпћа. Сва је разлика у -гоме што Хардер не наводи да твор — (1ег 1Ше — боде при одбранп, нити помиње „да се може згрчпти те да изгледа као клупче", што је наш писад уметнуо у Хардеров опис с1ег 1Шз-а, јер је г. Пецић познавао те особиве у јежа. Имало би се што шта приговорити и неким пишчевпм термпнима, али иосле горњих напомена мислимо да о томе није потребно нп помињати. „Предавање Јестаственице" од г. ЈосиФа Пецића, начелника министарства нросвете у пенсијп, јесте врло погрешан превод једпог одељка из Хардеровог дела.... Апзсћаиип§8-ТЈп1егпсћ1 Па с тога смо мишљења да се та књигл, овако како је израђена, не може иреиоручити за књижннце основних школа. , 16. јануара, 1894. год. у Београду. Главном Просветном Савету захвални на поверењу Ст. Т. Јакшић, прОФ. Жив. Ј. Јуришић, проФесор у II. беогр. гимн. Савет је одлучио : да се усвоји мишљење г. г. г. реФерената. Г. г. реФерентима одређено је на пме хонорара укупно шесет (60) динара. III. Прочитано је заједничко мишљење г. г. Д-ра Ј. Цвијића и Косте Ф. Ковачевпћа, о питању: које би карте за школ. потребу требало да има

наша државна штампарија према садашњим школ. програмпма. Мишљење гласи : Главном Просветном Савету. Главни Иросветни Савет почаствовао је потписане, да даду своје мпшлење на питање, које је покренула управа државне штампарије, а на пме : које би карте за школску иогребу ирема садашњим школским ирограмима требало да има државна штамиарија ? Да би одговорили на ово пнтање, ми смо моралп најпре сазнати: 1., какве карте има сад државна штампарпја и 2., у опште каквих карата за школску нотребу има код нас у Србији? За прво управа државне штампарије била нам је на руци и показала све што има. Она има на расположењу свега 3 карте и од њих су две застареле Сидовљеве карте Јевропе и једна старија Србија („Кнежевина Србија"); за средње школе може се употребити само политичка карта Јевропе, остале пак не могу се ни у ком сдучају употребити. Али и код ове карте мора се поправпти номенклатура и географска термпнологија. Прпмера ради да наведемо: треба Исланд а стоји Исландија, треба Лионски затон а стоји Лавовски залив, треба Закинт а стоји Закинто. У опште су енглеска и грчка имена рђаво записана. На њој ваља још додати границу између Бугарске и Источне Гумелије. Од другнх карата ми имамо још Краљевину Србију у размери 1 : 200.000, издање нагаег Главног генерал-штаба. Ова карта не може да одговори потребама за основне ни средње школе. Њене су главне мане : што је терен рађен шумирањем. Шумпрање је незгодно зато, што не може да буде ни довољно тачно нп довољно рељеФно, те су с тога такве карте пзбачеее из школе. Како је она само смањивање велике карте у размери 1 : 75000, пзостављена су нз ове последње само имена неких речица, потока, мањпх села и неких сеоских путова. С тога је за школу без израза и претрпана детаљима топографсим и хидрограФСким. Дуварска карта мора бити јасна и оним ученицима што седе у последњим клупама. Али она је тачнија од досадање школске карте („Кнежевина Србија"), коју је издала државна штампарија, п у њу су унесене нове границе округа и срезова. Ну она може да послужи за време, док се не начини друга. нова карта Краљевине Србпје. Та нова карта за школу морала би бити начињена према овим начелпма: да је терен израђен или шраФама