Просветни гласник

326

СЛУЖБЕНП ДЕО

молбама тражи одобрење за поновно полагање пријамног исппта. Сазнавши да на многим сведоџбама, које су поменутим молбама приложене, нема никаквог записа од стране школских старешина, да је и за што је дотични пспптаник на пријамном испиту одбијен, те се услед тога, пре но што се донесе одлука по таквим молбама, мора тек тражити извештај од надлежне школске власти а тиме, без нужде, губити доста времена — нашао сам за потребно наредити : да старешине средњих школа, прнликом пријамних исппта, на полеђини сведочанстава испитаних и због слабог успеха одбијених ученика основне школе свагда тачно забележе: да је дотични ученик одбијен због слабог усиеха из (тог и тог) иредмега. Препоручујем Вам, да по овој мојој наредби од сада тачно иостуиите. ПБр. 8449. 23. јуна 1894. год. у Београду. Министар иросвете и црквених иослова, Андра Ђорђевић с, Р.

Р А С П И С Старешинама средких школа (сем Богословије и Утат. Школа), о вршеву упиоа ученичког. Чланом 18 закона о устројству гимназпја наређено је, да се уппспвање ученика предузнма „првих дана школског течаја", и да се ђаци, који се „због важних узрока" у ово време не јаве, „могу још до краја августа" прпмити у школу. Да би се у избору тих дана за уписивање у свима средњим школама подједнако поступило, чиме би се постигао н бољи распоред у вршењу претходних админпстративних послова, рада око нријамних и поновних исппта и т. д. — нашао сам за потребно наредитн; 1., да се уписивање ученика предузима од сада само у ирва три радна дана у почетку нове школске годпне (ове године дакле у дане 16., 17., и 18. августа); и 2., да се после означених дана, па до краја августа, приме у школу само они ученпци, које Вам њихови роднтељи илп старатељи у напред поменута три дана прпјаве ради уппса, а накнадно п то најдаље до краја августа, поднесу иуноважан иисмен доказ о узроцима, из којих дотични ученик

нпје могао у одређене дане предстата Вам ради уписа у школу. Препоручујем Вам, да ову моју наредбу подеснпм начином још ире иочетка нове школске године објавпте родитељима п старатељима ђачким ради знања, и да се по њој тачно управљате. КПБр. 8436. 23. јуна 1894. год. У Београду. Министар аросвете и црквених иослова, Андра Ђорђевић с. Р.

С Т Е Ч А Ј ЗД ДЕВЕТ КАТЕДЛРД ЕД ВЕЛ. Ш К ОЛИ. У Великој Школн упражњене су ове проФесорске катедре: I. У философском факултету. а.) За општу историју (стари век); б.) за Хемију, неорганску и органску; в.) за Математику; п г.) за Палеонтологију (палеозоологију и палеоботанику). II. У техничком факултету : а.) За хемијску и механпчку технологију и б.) за техничку Физику са електротехником. III. У иравном факултету : а.) За административио право; б.) за грађанскн законик с грађанским поступком, и в ) за кривични поступак. Ради попуњења овнх катедара расписује се стечај и позивају се сви они, који желе компетовати за једно од поменутих места, да се са својим сведоџбама пријаве министарству просвете и црквенпх послова до 1. сеитембра ове године. Прва је плата прОФесора Вел. Школе 3283-80 дпн., а сваких пет година повишава се са 757 - 80 динара. По члану 5. закопа о регулисању проФ. плата, од 28. Фебруара 1875. године, ако бн се тицало знатнпх научннка, може се, по споразуму с академ. Саветом Вел. Школе, одредити мера прве плате проФесора Вел. Школе, као што се могу Краљевим указом нризнати и године проФесорске службе на страни проведене. У случају потребе, т. ј. ако се за напред означене катедре не би пријавио ниједан кандидат, који би имао нотпуну ввалнФикацију за ре-