Просветни гласник

СЛ.УЖБЕНИ ДЕО

327

довног проФесора, моћп ће се за сваку од тих катедара постаиити и хонорарни проФесорп. ПБр. 8344. Из канцеларије мпнистарства просвете п дрквених послова, 21- јуна 1894. године у Београду.

СТЕЧАЈ ЗД БУКВДР И ЧИТАНКЕ, Усвајајући мњење Главног Просветног Савета од 26. априда ове године, СБр. 49., министаретво просвете и дрквених послова расписује овим стечај за израду буквара и читанака за наше основне школе. Писци буквара имају се придржавати сдедећих прописа: I. Основе за писање буквара. 1. Пре тачнога познавања и писања поједннпх сдова може да дође ирииравни одељак, у ком би деца, уз иознавање гдасова и основних црта, иосматрала поступно мада штампана слова у најиростијем облику (која бп могда н шчптавати на сдоварици), просто нацртане слике познатпх стварн (које би могда прецртаватп). 2- У другом одељку треба да се покажу појединце мала слова: рукоппс.ва, курсивна и штамнана — уиоредо. Код свакога новога слова треба да буде слика, која ће подсећати на дотични глас у речп. Облик и подожај рукоппсних сдова треба да буде што ближе штамианим словима. Због тачннјег разликовања кратких, средњпх и дугачкпх слова могу се употребитн и линије као у пропнспма. Речи за вежбање у чнтању треба да буду разумљпве и даке за шчитавање; реченице да буду јасне н одабране. 3. У треКи одељак додазе велика слова, која се показују упоредо с малима, н у груиама по сличности. Овде ће се употребљавати свп знаци интерпункције, којп се, мадо по мало уносе у књпгу. 4. У одељак за вежбање у читању треба да уђу кратке, дако разумљиве, интересне, и по садржпнп одабране приче, песме, описп, басне, посдовпце, загонетке, мудре пзреке и т. д., нарочнто у вези с домаЛим животом. А да бп дена радпје и сама чнтада, треба у овај одељак унети и по више згодних слика, које могу послужити и као средство за боље разумевање садржине у поједпним чланцима. Чданци треба да буду штампани разним словима, али не сувише сптним. На крају треба додати н цифре, писане и штампане.

5 Обим буквара може се удеситн тако, да буде довољно грађе за цеду годину, и у том сдучају треба узети у обзир и садржину оне читанке, која се сад употребљава у I. разреду. 6. Писац мора имати на уму и техничку израду буквара; особито се мора пазпти на тачну израду сваке црте, на јасност поједпнпх сдова, и на лак иреглед речи, реченица и чданака. 7. Писац је дужан поднети кратко објспињење пдана п поступка, кога се придржавао нри нзради свога буквара п дужан је пзрадити кратко уиутство за учптеље. Писцп читанака имају се придржавати следећих прописа: II. Основе за писање Читанака. 1. У нижој основној шкоди треба за сваки разред по једна читанка — сем првог разреда (за који ће буквар битп, у исто време, и чнтанка) — а у вншој основној шкоди може бити,само једна читанка. 2. Све чптанке треба да се израде по једнаком илану тако да се на вишем ступњу доиуњава оно, што се пређе на нижем ступњу. 3. Читанка се мора удеситн тако, да она буде средиште за учење сриског језика, и да мало по мало уводи у народну шижевност. Ну, н ако у овој пма разноврсних чданака, она ипак не може да обухвати грађу из свију других наставних предмета. 4. Језик у читанкама мора бити за углед ученицима при говорењу и писању. 5. У читанкама за ниже разреде треба да буду лакгии н кра%и чланци (а могу бнтн п дужп, ако је садржина дака и ако се нешто понавља у причи). Због интересности п моралне иоуке могу се, поред прича и песама, унетп п одабране бајке, басне и скаске. 0. Обим читанака треба да буде све већи, што је виши разред, тако да буде довољно грађе за читање у шкоди и код куће. 7. У нижим разредима треба да буде чданака различним словима штампаних. 8. Расиоред чланака у читанкама за ннже разреде треба удеситп тако, да садржина има везе с годншњим временима. Посдовице, правила, мудре изреке треба ставити на крају чданака, који их објашњују, а не треба штампати н. пр. саме посдовице за себе (као нн песме саме за себе). 9. Садржнна у чптанкама за млађе разреде треба да се бира нз домаћега, шкодскога и црквенога живота и да буде у свези с познавањем 43*