Просветни гласник

ХАРАКТЕРИСТИКЕ УЧЕНИКА

353

вост престајала је већ да га ингересује, чинило лу се, да је досадна н нроста. Гимназија га је у прво време веома оживила: походио ју је са задовољством, и код куће није било краја приповедању његовом о реду у гимназпјц, о наставницима и друговима. Ади, то није дуго трајало; иредавањасу престала иптересовати га ; она нису давала хране његовом уму, ннсу будила његову мисао, друговп су га такође мало занимали а то с тога, што су се њнховп ннтереси разилазили с његовпм интересима. Само се с једним од њих слагао. То је бпо некн Петровић, здрав дечак, али прилично тром, прилнчно равиодушан; такође није волео окретне пгре; та је околност вероватно п учинпла те су се зблпжпли. Иетровнћ је долазио к Срети тако често, да се за кратко време, што но кажу, одомаћио у његовој кућп. Он је врло радо играо шаха, па је томе научио и Срету. Та их је нгра толико заноспла п занимала, да су често читаве часове проводилп пграјући. Чптање је Срета бацпо на другу страну а лекције је нрестао учити: свакога дана све се више заносио шахом, те је игра прпвукла сву његову пажњу; он је изучавао по упутствпма различне системе нгара, решавао задатке и сам их пзмишљао. У школи су међу тим нослови све впше раслп и Срета је иочео доносити кући слабе оцене. Родитељп устадоше против пграња шаха и он би прпнуђен да га остави. Захваљујућп својим подобностпма, он за кратко време стиже своје другове п с наградом пређе у старији разред. Такви ученици, као што је Срета, не уче увек нодједнако, јер се увек чиме год занесу. У другом разреду Срета се јавља у улози уреднпка ђачкога лпста „Метеор". Он се занесе листом па повуче за собом и друге- У разреду сила послова: неко црта слпку за лист, неко пише чланак, неко измишља стпхове, неко иреписује све то у неколико примерака, Срета пак сам одржава одељак под насловом: „Дневно зло" п уређује цео лпст. Па колнко је још ту говора и трке због листа Срета показује необпчну енергију у том погледу; он се сав предаје листу. Нису га друговп бадава назвали „жестоки". Тај занос за лпстом, који је трајао више месеца, није прошао без ичега у разреду; неки су то влатили двојкама и јединицама из разних предмета, а Срета је срећно прешао у трећи разред: две три недеље озбиљнога рада довољне су биле њему, да надокнади оно што је пропустио и да тим самим искупи свој занос. Истинити, реални живот њега није много занимао: он је уживпо у главном као књижевнпк, кретао се у областн Фантазије; чптање романа но некад је

чиннло на њ тако силан утисак, да је после дуго време ц нехотнпе нодражавао јунацима романа. Чптање је за њ била потреба: он — може се рећи — није умео непосредно прпмати утиске реалнога живота, који га је окружавао; велика књпга природе и живота била је наппсана на неком језпку, којн он није разумевао, с тога она у њему п није побуђпвала ннкаквога процеса мисли; од малена још он је био чптањем привпкпут на друкчпје побуђивање, впше пасивно, које је у њему изазивало калејдоскоиску смену представа п слпка, и које је давало храну његовој Фантазијц. Њему је без књига бнло досадно и то .чије могао дуго трпетп; нешто га је привлачпло ка књизи као год пијанпцу ка впну; недостајало му је раздражења мозга, на које се био привикао. Илц се заноспо чпме било или је чптао: и у једном ц у другом случају мозак је радио усиљено, а и на то је он бпо привпкнут. У гимназији су му послови добро ишлп и без погледа на то, што никад нпје показивао какве особите вредноће што је био доста небрежљив п што своје књиге и прибелешке нпје држао ни у каквом реду. Алп, њему се доста онраштало због његових подобности, због његових мудрих и орпђиналних одговора. Такви су ученпцп пријатни у разреду: они нпкад не говоре глупостн а својим примедбама п нитањпма просто ожпвљавају разред ; њиховп одговори и задацп служе често као пример осталпм ученпцпма. У старијнм разредпма Срета се заноспо историјом п књпжевношћу, писао стихове, приповетке ц романе. Он је увек живео духовнпм жнвотом; занпмљивост му је донела много знања и проширили му умни хорпзонат. Захваљујући својим нодобностима а нарочито томе, што му родитељи никако нису далп да скрене с правога пута, Срета је свршпо гимназнју са сребрном медаљом. Њему је било свега осамнаест годцна, кад је ступио на университет у правни Факултет; био је пун ружичастих нада, пуп пајстраснпјнх жеља да користп друштву и својој отаџбпни. И он је ноново страсно прплегао на књнге и у главп његовој почели су већ да се заснивају многи планови за будућност. Само здравље Сретпно нпје бпло најбоље. Родитељи су добро иознавалн свога сина. добро су познавалп занос његов и назили су веома на њ. Не дирајући у његово самољубље они су небрижљиво али постојано зпдржавали полет његов и упућивали га правом циљу; непрестано су га — тако рећи — држали на уздама, иремда их нису затезали. Те су узде за нашега ученнка биле неопходне: он је без њпх био готов да се преда сав свом заиосу н да се залеги на крплима свога