Просветни гласник

358

исгоку у вегово доба надажаше, с оним добом нз живота Христовог, његову тугу само увеличаваше. Но Петар Амјенски не беше од оних људи, који само туже над бедама људским, већ беше од оних, који хоћеда покушају да то стање поправе, и ма колико се лакомисленп псторици и људи подсмевали и Петру Амјенском, као и делом предузећу његовом, мени се опет чинн да Петар Анјенски не беше обичан човек, и да је живео у време Француских реводуција, он би водио људе на Бастиљу, на барикаде, овако он живљаше у веку XI п води их у крсташку војну. Тешко веку, који нема идеју, за коју су вољни и обнчни људи да погиву. Просвети је пак дужност, да гледа да светом не овладају погрешне идеје. Петар се дакле не враћа у Јевропу као што то чинише остале хаџије. он се не задовољаваше само да обиђе света места п да јадикује над бедама у којима се она налазе, већ пошто је обишао све светиње по Јерусалиму, он потражи патријарха јерусалимског. Седе власи Симеонове, поштовања достојни изгдед, а нарочито скорашње муке, које патријарах беше претрпео, учинише дубок утисак на Петра. Чемернога срца, сав у сузе окупан, питаше Петар: зар нема начина да се учинп крај бедама? „0 највериији хрпшћанине, одговорипатрпјарах, зар невидиш да су наши греси затворили пут богу аашим модитвама! Азија је у рукама мусдомана, сав је исток допао ронства, никаква сида људска не може нам помоћи". Ту Петар прекиде патријарха рекавши му: да ће можда једнога дана ратници са запада бити осдободиоци Јерусадима; „Да, без сумње, одговори патријарах, када наше беде дођу на врхунац, када се бог сажали на нас, тада ће умекшати срце западним кнежевима и послати помоћ Јерусадиму." 1 На те речи зрачак наде сину у очима патријарховим и Петровим, они се загрдише и плакаху дуго. Патријарах одлучи да напише писмо папи и западним владаоцима, а Петар се закде да ће бити веран тумач беднога стања у коме се хрншћани налазе и да ће наоружати исток против запада. После тог разговора с патријархом одушевљење Петрово беше безгранично. Он беше уверен да га је само небо изабрало да се бори за свету ствар. Једнога дана кад лежаше поред гробнице Христове, заспа. У сну му се учини да чује глас самога Христа који му говораше: „Петре, устани, 1 ) МЈсћаи«! I 45.

пожури се и објави свету муке које трпи народ мој; време је да се сдугама мојим помогне и да се осдободе св. места". Одушевљен тим речима, које му непрекидно звоњаху у ушима, с писмом патријарховим Петар дође у Италпју. У исто доба грчки цар Алексије, притешњен од Турака посла ппсмо папи н кнежевнма западнпм, молећи их за помоћ. У писму, које је пнсао кнежевнма, веди цар: „Ове дивље хорде, које у распустности и нобедом опијенп вређају и саму природу човечју, већ су на вратима Цариграда, и, без брзе помоћи, варош Константинова пашће у руке најужаенијих људи". У нисму даље иодсећаше Алексије западне владаоце на светиње које се у Цариграду налазе, и преклпњаше их да их спасу од проФанације. Пошто је изређао све светнње и богаство и сјајност Царнграда, нозиваше ритере и бароне да му притекну у помоћ, нудећи им као награду небројено благо, а у исто доба хваљаше и лепоту грчкпх жена, које ће љубављу својом наградити осло0одиоце своје". 1 Када је Петар Амјенски дошао у Италнју и када у исто доба дођоше н посданпцп грчкога цара тамо, у Итадпји се вођаше борба пзмеђу папе и Хенриха IV. Папа беше прогласио за краља итадијанског Коирада, сина Хенриховог, а цар опет беше изабрао другога папу, Кдемента III, те се тако између њим вођаше жестока борба. Судба је хтела да и ппсмо и посланицп изађу пред Урбана II, те да тпме помогну утврђењу његовог положаја. Урбан II прими Петра Амјенског и ирнхватп његов предлог да се поведе крсташка војна, поверивши њему да је проповеда по западном хришћанству. С бдагословом папиним, са жарким одушевљењем и потпуном надом да ће уснети, Петар Амјенски дати се посда. На једној мазги, с крстом у руци, прокрстари Петар по цедој Итадији, за тим пређе Алпч и обиђе сву Француску, проповедајући свуда рат за ослобођење св. места. Он говораше свуда, у црквама, у селима, у варошима, на друмовима, на пијацама, свуда где беше људи, позивајући небо, свеце и анђеле за сведоке, да је све оно истина што им о бедама на истоку казује. Народ се гомилама гураше око њега. Проповедник крсташког рата примљен је свуда као посданик божји. Чувши његову беседу, људима чисто дакну на души, јер им Петар говораше да је једини спас од свега, ослобођење гроба Христовог. Сдушаоци, 1 Цело је писмо у ВЉНоЉЦие (1е СптаДез. Мишо је узео садржжну у главиом, напомињући у нотиди 2 под ,2*, да многи сунњају да је онако писмо, како је горе изнесено, нарочито што се тиче жеаа, писао Алекснје. Шсћаис! I, 47,