Просветни гласник

УЗРОДИ И ПОСЛЕДИЦЕ ЕРСТАШКИХ РАТОВА

359

који га могаху дотаћи, сматраху се за особпто срећне, длаке од његове мазге сматраху као реликвије!. . Његов глас прекиде размирице у Фамилији; сиротињи се поче помагати; раскалашници се стиђаху својих грехова и говораше се само о добрим делима речитога пустињика, иричаше се о његовом испосничком животу и његовим чудесима. Беседе су његове причали онима који ие беху чули Петра, и тако се на све стране шираше позив у КрсташЕИ Рат 1 . На своме путу кроз Јевропу Петар често наилажаше на палестинске хришћане, који прошаху од места до места. Њих призиваше као сведоке, да потврде оно што је он о истоку говорио, показујући их у исто доба вао жртве оних мука о Еојима је причао. Дое је тако Петар крстарио кроз западну Јевропу, Урбан II распише позив за сабор у Пијаченцу 1095. године. На томе сабору између осталога имало је да се реши и питање о крсташкој војни. Друга питња су за нас овде од споредне важности, већ нас се тиче само питање о крсташким ратовима.

Сабори у Пијаченцу и Клермону (1095. године) Урбан II сазва сабор у Пијаченцу 1095. год. Проповеди Петра Амјенског толико беху покренуле духове, да се скупи толико света као никада дотле. Ту дође 200 епископа, 4000 духовника и око 30.000 световних људи. Сабор се мораде држати под ведрим небом, јер ниједна црква не беше тако прострапа, да би у њој могли држати саборске седнице. Кад су свршили друге послове, пред сабор изађоше посланпци Алекспјеви, који представише сабору у каквом се положају налази источна царевина и хришћани у Азији, позивајући западне хришћане да помогну Алексију Папа је говорпо у истом смислу и потврђиваше све оно што поеланици говораху. Ну како већина епископа беше заинтересована јако спором између папе и цара, а световии људи беху махом из Италије. то се и не донесе никаква одлука о крсташкој војни. С једне стране та околност, што сабор беше заузет спором папе с царем, а с друге стране сам дух, који вејаше кроз Италију, не беше погодан за предузеће једног тако великог догађаја. Поред тога папска моћ у Италији, по који пут сведена на нулу, беше изгубила 1 Млсћаис! I, 46.

свој углед и утицај. И док осталн хрпшћани гледаху у Урбану П-ом достојног заменика Гргура VII, дотле Италијани, којеје Урбан, у борби с царем, често преклињао за помоћ, гледаху у њему само његове беде п несреће. 1 Сабор држат у Пијаченци разиђе се, не донесав нпкакву одлуку. Увиђавни Урбан не покушаваше више да у Италијп распаљује одушевљење за св. војну, надајући се да други народн неће поћп за Паалијанима. С тога, да би видео колико је у истини одушевљење за крсташку војну и да би што више света заинтересовао, објави да ће држати други сабор месеца августа у Илермоиу у Оверњу 2 . Папа пређе Алпе у јулу, прође кроз неколико провпнција, и напослетку у новембру дође у Клермон. Света толико беше дошло са свију страна, да у варошн не беше места за смештај гостнју. Једва се могоше настанити многобројни кнежеви и прелати који беху дошли; остали се станише по околним селима, а један од сувремених кроничара прпча, да се многп наместише но околини варошкој испод шатора, ма да беше хладно време. 3 Пре него почеше решавати о крсгашком рату, сабор се занимаше другим питањима, као реФормом и дисциплином сврштенства; мерама које ваљаше предузети да се прекрате или ограниче приватнп ратови итд. 4 Овај сабор обнови мир божји, и по томе миру од недеље у почетку поста до другог дана духова, од четврте недеље пред божић па до богојављења, осим тога преко целе године од среде у вече до понедељника изјутра, као и у све празничне дане, беше забрањено свима људима да један другог изазивају, да убијају, рањавају или пљачкају, пити се у те дане смеде употребити оружје. Сваки хришћанин, који имађаше дванаест година, мораше се заклети, да ће поштовати и држати мпр божји, као и на то, да ће оне којп тај мпр не приме натеривати да се томе миру покоравају\ Сви пак, који с -е не би хтели заклети надржање мира, биће проклети. Посде тога донесене су неколике одлуке о реФорми свештенства, и одлучили су Филипа I од цркве, с тога што је узео рођаку за жену, и т. д в . Ну норед свију тих одлука опет је главна пажња била усредсређена на крсташки рат. 1 Мишб I., 49. 2 Види о томе нотицу иод ,2* у I кљ. ист. крст. ратова од Мишода стр. 49. 3 МГсћато! I., 50. 4 М1сћапс1 I., 50—51. Мир бож.ји ирви иутје објављеи у Аквитанији 1032. год., но илемство га је често 'одбадивало као установу противну лравима његовим. 5 М1сћатк11., 50—51. 6 ЈЈигчу Шз1;. с1е Ргапсе I., 225.

47*