Просветни гласник

330

РАДЊА ГЛАВНОГА

ПРОСВВТНОГ САВЕТА

иди ће подсећатн на какав исторнјски догађај, илн ће представљатн нека лица, особито иисце оних дела, која се унесу у читанку за вишу основну шкоду. 12. У свима читанкама, а особито у онпма за старије разреде, треба да буде и таких ч1анака, у којима ће бити углвда за живот или иоука за рад женске деце. 18. марта 1894. г. у Београду. Чланови вомисије : В, Бакић Ј. Миодраговић М. Јовић. Савет је усвојио ове основе. V. Прочитан је реФерат д-ра Богдана Гавриловића о квалнфикацпјп г. Антонија Мајера, који је модио да се ностави за учитеља гимнастике у средвнм школама. РеФерат гдаси: Главном Просветном Савету Гдавни Просветни Савет посдао ми је на оцену сведоџбу г. Антонија Мајера, привременог учитеља гимнастике у I. београдској гпмназији, и уиитао ме је да ди би г. Мајер могао бнти ностављен за стадног учитеља, а да не подаже испит. Ја познајем врдо добро ону знамениту школу у Прагу, у којој се г. Мајер учио гнмнастици, па бих га већ према оној депој сведоџби, којуједобио у тој шкоди, могао и смео најтоплије препоручитп за сталпог учитеда гимнастпке. Како ми данас стојимо с гимнастиком, не бнх знао никог, који би могао испитивати г. Мајера пз теорије саме гимнастике, а чини ми се, да бп се тешко ко нашао, којн би и његов рад могао оценнтн онако како би га требало ценитн, јер ми још којекако н знамо акробацку гнмнастику — она годн ономе који у том погледу нема укуса а у ствари нема никакве вредности — а у школској гпмнастици немамо ни појма. По моме мњењу г. Мајер би могао бити само испптивач а не испптаник. Ну и да није те одличне сведоџбе, коју је г. Мајер собом из Прага донео, све што бих о г. Мајеру Главном Просветном Савету могао рећи, било бн најлепше н најбоље. Ја сам као председнпк „Сокола" нмао прилнке да у њему опазнм једног веома озбиљног и спремног учитеља; он зна шта хоће, а зна шта се хоће гимнастнком; у

раду је тачан н истрајан, а воли гпмиастику преко сваке мере. Моје мњење је дакде да се г. Мајер без испита прими у државну службу као редован учитељ гпмнастике. Овом приликом част ми је уједно скренутн пажњу Гл. Просветпом Савету још на ово. — Код нас се до сад много потрошндо на ншнастику и на учитеље гимнастике (око по мидијуна дин. ако не више) па ипак до данас ћогпдНе сИс1и нисмо никакав успех показади у гимнастици. Гимнастика је до душе свакад бпла у програму средње школске наставе (па је чак има и у програмпма осн. школа), али је она била свакад пасторче наше наставе, о коме до данас готово нико није водио озбиљну бригу, па о коме се ни данас много не мисди. Да и не говорвм о самим програмима, по којима би се гимнастика радила, — онп у основи не ваљају; опширних програма п нема, а и кад би их било, не би се они могли извести због неукнх учитеља. Ево како је досад било с тпм учитељнма. Неко је рецимо бпо ОФнцпр у аустрнјској иди руској војсци, па му се тамо вије свпдело ; дошао је амо п понудио се за учитеља гпмнастике и ми смо га одмах прнмпди; неко је опет пз наше академије изашао као офицнр , па ако је умео мадо боље јахатн, скакати и играти, он се понудио школи за учптеља гимнастпке п школа га је узела; бпло је чак случајева да су се нудили миннстарству за учптеља гимнастике људи с улице срећом ти нису примљенп у сдужбу, бар ја не знам да је ико од такових уједно п постављен за учптеља гпмнастике. Резултат рада тих учнтеља огледа се на чнтавим оним нараштајима, који су свршплп нашу школу, и на оном нараштају, који се данас налази у шкоди. На те нараштаје гимнастпка нп у ком погледу није утнцала — она пх није подигла нп физнчкп ни морадно. Гимнастику треба учитп пз темеља, псто онако како се уче математика језицп, природне и све остале науке; гимнастпка се мора. радптн по програму нсто онако, као што се по програму ради и на осталим предметима. Не би бпдо места говорити Гл. Просвет. Савету од какве је корнсти гимнастика и за поједпнца н за друштво, па с тога у то нећу ни улазити. Хтео бих само да скренем погледе Главн. Просветном Савету у каквом се стању наша гимнастпка палази поред свега тога, што се на њу много потрошпло, а рад сам уједно да Гдавп. Просветном Савету искажем и путеве којима би требало поћп I у будуће, па да се избегне све оно у чем се до