Просветни гласник

392

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖПЋ

друштвени рад и бирати нову Управу према чл. 6. ових правила. 11-ти новембар сматра се као друштвена слава и онда ће се читати имена свију добротвора и приложчика. Том ће се приликом држати помен умрлим члановима добротворима, утемељачима и приложницима, да се тиме ода достојно поштовање праху оних родољуба, који су ово племенпто дело помагали и жртве за њ принели. Члан 10. — Скуп бира из своје средине пет надзорпика и то: двојицу за прикупљање и бројање гласова на скупу и за оверавање записника о раду скупа, а тројицу за преглед годишњих рачуна. Члан 11. — 4лан овога друштва може бити свако лице, без обзира на пол. веру, народност и држављанство. Чланова има утемељача. и добротвпра. Утемељачи су они, који положе друштвеној каси најмање аедесет —50 — динара. Добротвори су они, који једном за свагда положе најмање ает стотина 500 — динара. Члан 12. — Као приложници овога друштва сматрају се сви они, који помажу друштво било у новцу било у стварима. Прилози њихови објављиваће се преко новина на крају сваке годпне. Члан 13. — Друштво има и својих повереника у свима варошима, варошицама и општинама, чија ће имена одбор преко новина објавити Дужност је повереника да прииупљају улоге чланова и да их шаљу главном друштвеном благајнику у Веоград, који ће оеерене квите на примљене суме издавати. Оем тога, повереницима је дужност, да живом речју пораде у својој околини на остварењу ове хумане установе и да излажу корисг и циљ овога друштва. Члан 14. — Друштво ће имати књигу Саоменицу, у којој ће бележити имена свију својих добротвора. Ова ће се књига чувати у друштвеном стану и читаће се из ње имена добротвора о главним друштвеним свечаностима. Сем тога, имена свију добротвора, поред јавног публиковања, биће урезана златним словима у мраморну плочу, која ће стајати у стану друштвеном на видљивом месту. Имена пак опих добротвора, који даду друштву преко 1000 динара, биће урезана у мраморну плочу, а сем тога, њихове ће слике бити намештене у сали друштвеној, да и потомцима нашим буду на видику, те да се сећају племенитих душа, које су на олтар ове милосрдне установе приложиле обилате прилоге. Члан 15. — Окрузи, срезови, општине и корпорације, ако дају најмање шест стотина — 600 динара сталне помоћи, нмају право да у почетку

сваке школске године упуте у друштвепи дом онолико глухо-неме и слепе деце, колико то одреди Управни Одбор пре почетка нове школске године, а с обзиром на целокуине трошкове око издржавања и школовања деце. Члан 16. — Српска држава, као највећи добротвор овога друштва, има право врховног надзора над свом економском страном друштвенога дома. Она врши то право преко сталног државног надзорнина. Стављајући сваке године у државни буџет потребну суму за издржавање дома, има права: а) да одређује, у споразуму с Управним Одбором, број питомаца који ће се примати у дом на издржавање и васпитавање; б) у свези с тим, да наређује, колико ће се из којег округа или среза примати деце у друштвени дом ; в) да контролише рачуноводство дома; и г) да у свако доба шаље, како у дом и сва његова одељења, тако и на састанке Управнога Одбора и на све редовне и ванредне скупове овога друштва, свога надзорника, који ће свакад, кад затражи, бити саслушан. Његове напомене и његови предлози узимаће се у оцену и на гласање, кад год он то затражи. Члан 17. — Издржавање и васпитавање деце биће интернатско. О изузецима решаваће Управни Одбор. Члан 18. — Деца имућних роднтеља плаћаће одређену суму на издржавање, а сиромашна примаће се у дом бесплатно према средствима друштвеним само из Краљевине Србије. У овај завод примају се деца оба пола, без разлике вероисповеди. Члан 19. — Друштво ће дати могућноста да се у заводу васпитавају и она деца, која живе ван завода, а издржавају их родитељи или сгараоци. Члан 20. — Школа за глухо-нему децу почеће, кад друштвени доходак буде достигао суму 30.000 динара, а школа за слепу децу почеће онда, кад се преко горње суме друштвени приход увећа са још 20.000 динара. Члан 21. — Ако бп ово друштво ма с каквих разлога престало, имовина његова предаће се на чување и приплод санитетском Фонду министа;'ства унутрашњих послова с тим, да ако се не би за пет година ово друштво обновило, његова нмовина постаје својина реченога Фонда само тако, да сву имовину има искључиво на овај циљ трошити. Члан 22. — Управни Одбор овлашћује се да пропише потребна правила о примању, издржавању,