Просветни гласник

1'АЗНИ ЗАПИСИ

387

је забрањена адвокатска пракса. И ако је, међутим, број женскиња, које се учи и које је добило дипломе, у Белгији сразмерно велики, ипак се с правом може замерити, што у Белгији још нема женских средњих школа, које би девојкама давале потребну спрему за университетско образовање. 6. Велика Британија. У Енглеској и у Ирланду университети су већ одавно приступни женскињу, које показује врло добар успех при испитима и висок ступањ спреме, добнвене у течајима намењеним за женске. Напротив, университети у Скотији остали су им затворени све до данас; тек после велике борбе одлучили су се најзад университети у ВаЈп^-АпЉе-^-у и Единбургу да примају и женска лица у своје слушаонице. — У енглеским насеобинама отворене су ове школе женскињу: медицинска школа у Мадрасу од год. 4875; универсцтет у Мелбурну од г. 1878; университети у Дурхему, Сиднију и Велингтону од год. 1881.; у Калкути од год. 1883. — У Торонту (у Канади) подигнута је за женскиње једна нарочита медицинска школа. 7. Холандија. У овој земљи, у којој слободоумна предања вековима живе, има велики број женских слушалаца по университетима : неколико женских лица уживају у Холандији, као доктори медицине, опште уважење. 8. Швајцарска. У овој је држави највећи број студенткиња. Летњега течаја г. 1892. било их је 541 уписаних које за редовне , које за ванредне слушаоце университетске. (Редовних ученица било је уписано: у Берну 79; у Женеви 86; у Цириху 67; у Лозани 5, у Базлу 1. — Изучавале су ове науке: права 5; медицину 161; философију 46; математику и прир. науке 21; политехнику у Цириху училе су 3.) Чудновато је да у Швајцарској врло мало женскиња врши лекарску праксу. На становништво од 3 милијуна душа има 1157 лекара, а међу овима само 10 женских. Од адвокатске праксе женскиње је искљ^чено; али у циришком университету примљена је једна женска, као доктор права, за проФесора. 9. Италија. У Италији допушта закон женскињу да се учи чему хоће у свима Факултетима и да врши какву било јавну службу — сем правозаступничке. Што се тиче наставе, у Италији има већ поодавно женских проФесора на гласу. Не узимајући у обзир иројско доба великих университета у Падови и Болоњи, и данас има међу проФесорима болоњског университета једна госпођа, д-р Јозефина Катани, која у медицииском Факултету држи изврсна предавања из хистологије (наука о органским ткањима). просветни гласник 1894.

10. Румунија. Университети у Букурешту и Јашу отвореии су женскињу. 11. Скандинавске државе. У Данској, Шведској и Норвешкој закони подједнако допуштају женскињу да се уписује на университетима и да добива дипломе, али му зокраћује право на ступање у државну службу. У Стокхолму је дуго рачуната међу университетске проФесоре г-ђа Ковалевска, којој су математички радови награђени од Францускога Института. У Исланду женске могу бити лекари и полагати докторски испит из филосоФије и теологије, али им је забрањено држати у цркви проповеди и обављати службу божју. 12. У једињене Сев.-Амер. Државе. Било би излишно помињати, да према потпуној слободи наставе у овим државама женскињу никада није било забрањено учествовати у вишем образовању. Шта више: у 23 државе женскињу је допуштено да се посвети правозаступничкој струци, а законом од 15. Фебр. 1879. год. женским је лицима дато право да као правобраниоци излазе и пред највиши земаљски суд. Данас има међу тамошњим женскињем: 2000 лекара, и то 580 алопатских, 130 хомеопатских, 610 специалиста за полне болести, 70 за душевне болесне, 65 ортопедиста (за лечење телесних мана), 40 за очне и ушне болести и 30 за лечење електрицитетом. — 70 женских је постављено за лекаре у болницама и управнице клиника, а 95 за проФесоре \ медицинским школама. (Кеу. 1п1егп. <1е Г Епв.) С. П. Китајски зид. — Један Американац имао је недавно прилике да са свим из близа види китајски зид, о којем нам даје неке врло занимљиве појединости. Средња висина тога зида — у оном делу што га је тај Американац посматрао—износи 5,40 метара, а на сваких 500 метара подигнуте су куле, високе по 7,50 м. Темељи су уопште од гранита, а остали су делови зидани од опека (цигаља). У осталом, строј зида је различит према пределима и природним изворима за градиво. Највише је употребљен материјал, које га је било у непосредној близини и у обилатој количини. Зиду је дужина преко 2000 км., а ни долине ни брегови не померају му правац. Само где су реке, ту је зид прекинут. Горњим делом зида иде затворен ходник, којим су поједине куле доведене у међусобну везу, те тако војници, у случају напада, могу тим ходником пролазити а да их нико не спази. Мисли се да је овај зид, који је служио за одбрану од Монголаца, подигнут око 200 год. пре Христова рођења. (Кеу. (1. Кеу.) С. П. 52