Просветни гласник

396

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

што за нас има иоле већу научну и национашу вредност. Из извештаја тога министрова изасланика може се видети да су из овога наслеђа за српску просвету сачуваие ове ствари: 1.) Писма, рукосшси и друге хартије, међу којима ће бити од особите користи за биограФију Вукову његова и сувише опширна ареписка с врло многим одличним књижевницима (и др. личностима), као с Копитаром, Мушицким, Ранкеом и т. д.; међу овим хартијама сачувани су и неколики рукописи од Вукових већ штампаних списа, па и рукописи од књижевних послова, до сада још неиздатих на свет, као што су : иочетак Вукове аутобиографије, грађа за историју нагиега времена, сраскв народне аоскочице и т. д.; 2.) Књиге из Вукове књижнице, међу којима су и поједини комплети неких ранијих издања Вукових списа, па и један примерак „Српскога Рјечника" од г. 1852., на ком је Вук сам дописивао на додатим празним листовима како иоједине нове речи, тако и нека нова значења већ штампаним речима; овај примерак је управо добро дошао „Одбору за издавање Вукових дела", који је већ почео штампати ново критичко издање „Српскога Рјечника;" — из ове књижнице треба споменути и приличан број наших србуља; 3.) Ствари собњега намештаја, аисаћи арибор и друго, што се поуздано зна да је било Вуково и што ће бити смештено у нарочитој Вуковој соби у нашем Народном Музеју (сем писаћег стола и дивана сачувана је, на пр., и штула Вукова, његова мастионица, наочари, гусле, нож и т. д.); ту ће бити смештене и неке слике из Мининог стана, међу којима има и њених радова. Све су ове ствари већ пренесене у Београд и по наредби министра просвете привремено смештене у Нар. Музеју, где ће их нредседник Вукова Одбора заједно с чуваром Нар. Музеја тачно пребрати и издвојити шта посебице да припадне Вукову Одбору, шта пак Народној Библиотеци и Српској Краљ. Академији, а шта да остане у Вуковој соби, која је у Нар. Музеју за то већ одређена.

Женскиње по университетима. — Данас, када европски университети већином, а университети у сев.-америчким Уједињеним Државама готово сви без разлике допуштају и женскињу да се учи у тим заводима и да добива академиске стуињеве, неће бити на одмет да се тачно упознамо са стањем које у том погледу постоји на упиверситетима најглавнијих држава, Овај је предмет с великом тачношћу проучио г. Луј Франк, доктор права у

Бриселу. Да наведемо овде најважније податке из његове студије. 1 . Француска. Француски су Факултети год. 1863. први пут постали и женскињу приступни. Женскињу, у осталом, није у Француској никада законским путем забрањивано да похађа университете. —- Прву лиценцијатску диплому добила је једна студенткиња из математичких наука, па онда једна Енглескиња диплому доктора медицине. Год. 1868-ме биле су на париском медиц. Факултету 4 ученице, год. 1 878-ме 32, а г. 1886-те 119. Међу свима правним Факултетима париски је био први који је допустио упис трима женским лицима; познато је да су две младе девојке, једна Румунка а друга Францускиња, са успехом положиле докторски испит из правних наука, и то прва год. 1890., а друга год. 1892. 2. Немачка. До данас на пруским университетима женскињу још није допуштено ни предавања слушати ни испите полагати. Од год. 1871. до 1880. могла су на лајпцишком университету и женска лица слушати предавања као ванредни слушаоци ; ааи је тај уступак доцније укинут. Тако је и у Баварској, од г. 1880. При свем томе, немачки университети тешко да ће моћи одолети све јачем покрету у корист допуштења, да се и женскиње може учити на разним Факултетима, нарочито медицинским. У том смислу је више од 50000 Немица поднело молбу немачком парламенту. У осталом, ако ее буде примио пројекат закона о подизању женских гимназија и ако се тиме научна спрема женскиња изједначи са спремом мушкараца, биће тешко спречити женскињу улаз у университет. 3. Аустро-Угарска и Шаанија. У овим је државама женскињу законом забрањено учити се у университетима. 4. Русија. Ма да је у Русији женскиње искључено од университетског образовања, ипак постоји једна нарочита медицинска школа за женске. Та је школа уређена владином наредбом од 2. августа 1880., а указом од прошле године допуштено је женским лицима да могу вршити дужност бабица и хируршких помоћница у железничкој служби. Што се тиче правозаступничке струке, она је указом од 7. јануара 1876. год. женскињу забрањена, и то поводом молбе, коју је поднела г-ђца Александрова у Нижњем-Новгороду, да јој се допусти адвокатска иракса. 5. Белгија. У овој је држави женскињу законом допуштено да може похађати университете и добивати дипломе од свију Факултета, а тако исто и вршити лекарску и апотекарску праксу ; али му