Просветни гласник

897

Савет је одлучио: да се за оцену и прегдед овога дела умодп г. Јеврем Илнћ, управитељ београдске учитељске школе. IV. Прочитано је ппсмо г. мпнистра нросвете и црквенпх послова, ПБр. 6083., којпм се шаље Савету на оцену ц мишљење књига: Упутство за каламљење винове лозе" од Петра Стојадиновића, и пита се Савет: може ли се ово дело откупитн и употребити за књпжнпце основпих школа. Савет је одлучио: да се за оцену овог дела умоли г. Душан М. Спасић, чиновнпк министарства Финансије. V. Прочитано је писмо г. мпнистра просвете и цркв. послова ПБр. 6402, којпм се шаље Савету дело у рукопнсу : „Зоологија за впше разреде средњих школа", од Љуб. Давпдовпћа, проф., и нита се Савет: може ли се поменуто дело откупити п као уџбепик штампати о државном трошку за школску потребу. Савет је одлучио: да се за иреглед и оцену овога дела умоле г. г.: д -р г Бока П. Јовановпћ п Стеван Јакшић, проФесорп Вел Школе. VI. Нрочнтано је иисмо г. министра иросвете и црквених послова, ПБр. 6843., којим се шаље Савету на оцену и мишљење молба г-це Стане Стевановићеве, пређ. прпвремене учитељпце, којом молп да јој се неке године урачунају у годпне службе те да би могла полагатп учитељски испит. Савет је одлучно: да се за оцену ове молбе умоли г. Јеврем Илић, управитељ београдске учнтељске школе. VII. Прочитани су реФерати г. г. Михаила Шљивића, проФесора Вел. Школе, и Симе Матавуља „0 српско -фравцуском речнику" Боже Кнежевића. РеФерати гласе: 1. РеФерат г. Шљавића: Главном Проеветном Савету. Сриско-француски речник, од Б. К.. У колико мијепознато, први је покушај своје врсте у нас, п могао бп, да је бољп, подмприти једну потребу, која није неосетнд. На жалост, разгледавши га пажљнво, уверио сам се да га, бар оваквог какав је, не могу препоручити Главном Просветном Савету. Слаба страна овога речника је, пре свега, у томе, што су многе српске речп неаотауно аротуиросветни глаоник 1894 г.

мачене. Врло често су изостављена н таква значења поједипих српских речи, каква не бп требало пзоставити нп у Таасћеп- Ногкегћисћ-у. Не тражн се псцрппост, нитп се може тражити, алп се, на свакп начпн, код сваке српске речи морају навестп сва важпија њена значења, са којима се чесго сусретамо. Писац је, као што рекох, врло често грешио се о овај захтев. Ја пе могу наводити све такве погрешке, јер бп то изнело читав мади речнпк, па с тога ћу се ограничити само на четири писмена (б, в, о и у), па из њпх пећу набрајатп све непотпуно протумачене речп, већ ие само неке, најважније. 1, бавити се — зејоигпег. — Тумачење је недовољно, пре свега, с тога, што се за кратко бављење неће никада употребитн вејоигпег, већ геб1ег. Бпдо би смешно, када би нас неко упитао: кодико сте се, очекујући иромену вдакова, бавиди на тој и тој станици, а ми му одговориди: поиз у ад^опв вејоигпе 20, 30 тши^ез, ипе ћеиге птд. У томе случају морали бисмо употребити гдагод гез!ег, а њега у речпику нема. — Осим тога, бавити се има у нас и другп смисао : радпти какав посао, бавпти се чим, и тада се преводи гдагодом 8' оссирег, а нп тога гдагола нема у речннку. Л.ако је увидети збрку и погрешке, које бн, усдед оваквих непотпуности, мораде да наступе, ако бисмо хтеди да се посдужимо овим речииком. Рецимо, неко има да преведе реченицу: ја се не бавим впше тпм стварима; не зна како се каже бавити се, нађе у речнику само аејоигиег, новерује и састави овакву реченицу: је пе зејоигпе р1из с1е сез сћозез! 2.) бич — 1е ј~1еаг. — Овде нам се даје само Фигуратпвнп смисао, јер Деаг значи бич у смисду: бич божји, казна, несрећа; а не помињу се речп: Гоие1 п сгауасће, које значе бич као ствар. 3 безоиасан — зиг. — Реч безоиасаи пма у нас два значења: а.) који је ван опасиости, б.) који ипје опасан, који не може да учини зла, штете. У овоме другоме сдучају уиотребљава се у Францускоме ЈпоЉпзИ', а те речи нема у речнику. 4. брзо — а 1а Ћа1е. — А 1а ћа!е значи брзо, на брзу руку, ади се тај придог употребљава у нас и без помишљања на журбу, у иростоме значењу: брзо, и онда се преводн са \'ке, за тим са гар1(1етеи1;, ргошрЂетеп! Одите брзо казаће се: Уепег уИе, а нпкако: Уепег а 1а ћМе, 5. боравцти — 1агЛег, $' агге1ег, зејоигпег. Ово тумачење је и погрешно и непотпуно: погрешно с тога, што се гдагод 1;агс1ег (а нн 8' агге53