Просветни гласник

400

ком два, трп и више значења, и ретко је да се једно може употребити место другог. Лако је увидетн, у каквој би забуни био и у како честе погрешке бн падао онај, којп бп се служио овпм речнпком, у коме се ни чим не казује, када ће се употребити једна, кад друга, а кад трећа реч. Узмпмо, на пример, да некоме треба да зна, како се Францускп каже ученпк. Он ће у речнпку наћп четири Француске речп : (Ибс1р1е, есоИег, е1и<:Пап1:, е1еуе. У једноме датом случају не може се употребпти ма која од ових речп, јер свака од њпх, норед оиштег значења ученик, пма и своје нарочито значење, означава ученике извесне врсте, п у извесном, одређеном смислу. За ученике Исуса Христа, на пример, рекло би се: 1ез сИзс1р1е8 с!е Језнз-Сћпз!, п ту не може доћи нн есоИегз, нп ећиНап^з, ни е1еуе8. ПроФесор унпверсптета рећпће својим ученпцпма: Ме881еигз 1ез е^исПап^з, а ако друго каже: то су мојн учеппцп, употребпће реч с1еуе. Ако говорпмо о ученпцима основне школ.е, казаћемо: 1ез есоПегз, а ако њихов учптељ о њима говорп, он ће рећи шез е1ете8. Као што се впдп, свака од ових речп, и ако им је опште исто, има п своју парочпту употребу, и бпдо бп н погрешио п смешно, кад би се рекдо : 1ез есоИегз (1е ЈезизСћпз1, пли када би, говорећп о учепицпма основне шкоде, казадп 1ез е1исНап1:8, плп када бп Декартове ученпке, Сппнозу п Лајбница, назвадп 1ез е1етез (1е БезсагГез. Међу тпм, немајући у речннку никаква упутства, мп бпсмо, на сваком кораку, били пздоженп таквим погрешкама, јер онај, који тражи у речнику реч ученпк. пдп не зна како се то Францускп каже, пдп зна Француску реч, а ие зна да дп се она може употребити у датом случају, и то треба да нађе у речнпку; ко зна п једно п друго, њему речник није ни потребан. Из овога прпмера впдн се, да би од сдабе користи бпо речнпк, у коме се нп чим не каже, када ће се једна сриска реч нревести на овај а када на онај начин, ако за њу пма у Француском две, три пди више речп, које нису са свим синонпмне. Таквпх речп има врдо много, нпр. вештачкп — аИШс1е1 и агМзПсЈие; — браство — ГгаГепШе, сон!'гепе, обвезан — оћИ§е п оћИуаГоке ; — осветљење — ШитшаМои, ес1ака§е; — беседа — (Инсоигз, огајзоп, ћагап§ие; — учптељ — таИге, тзШиГеиг, Ш81гис1еиг, ргесер1еиг; — брисати еИасег, еззиуег, 1огсћег, оМИегег, гауег, итд. итд. Ако већ писац није хтео наводити примере за разлпчпа значења једне исте српске речи, могао је бар у кратко обележити под заградом њену употребу, н. пр. код речи агНбПдие могло је доћп

под заградом: што прппада вештинп, уметности, а код речи агШкле!: што нпје нриродно, што је нзвештачено. Иначе, од куда ће ђак (иди у опште онај којп бп нмао да се служи овпм речннком) знати, када ће се које Француске речи употребитп? Поменути недостак у толпко је осетнпјн, у колпко ннје довољна пажња обраћена на то, да разлпчпа значења поједпннх српских речп буду поређана догичкп, ио реду важности. Логично је, да општпје п чешће значење дође пре посебног и ређег, а право пре преносног. Међу тпм, писцу се често дешава, да ону реч, која се ретко употребљава или је са свпм застареда п напуштена, меће на прво, а ону, која се најчешће употребљава, на друго иди на последње место. Тако, на пример, за глагод прибедежити пмамо у речнику најпре етаг^ег. па онда поГег; за обешчастптп пмамо шГатег (врло ретко), ћопшг, с1езћопогег (најчешће); орман — герозШлге (са свим ретко), сотто (1е, агто1ге птд. итд. Да завршпм Трп су, у главноме, замерке, које се могу учинити Српско-Францускоме речппку од Б. К.: 1. што су код мдогпх срнскпх речи озостављана нека врдо честа п обпчна значења њихова у Францускоме језику; 2, што ииа великн број иетачних п погрешнпх тумачења, 3., што се код српских речп, за које у Францускоме има два, три пди више израза, ни чим не казује, када ће се којм од ових употребити. Јасно је, да овај речнпк, у сдед таквих педостатака, не би могао бити од велпке корпсти, и с тога сам мишљења, да га, оваквог какав је , не бп требало прпмити, да се штампа о државном трошку. Ади, како у нас нема никаквога српско-францускога речника, а како је нисац уложно у свој посао доста труда п савдадао већу половину тешкоће, држим да би му се могло преиоручпти, да свој речник попуни н исправи, па да га, тако поправљеног и нопуњеног, поново поднесе Мннистарству просвете. 2. РеФерат г. Матавуља: Главном Просветном Савету. Пославши мп на оцену „ (Јриско-француски Речник ", у руконису, од Б. К., Гдавни Просветнн Савет високо ме је оддиковао, и ја, захваљујућп му на поверењу, част имам поднети своје мишљење о поменутом деду. Налазнм да је избор срискихречи добар, јер су пажљиво узете оне, које су обичније у књижевном језику, а иотребитије у пракси, те, ако је Речник г. Б. К. на првоме месту намењен шкодској омдадинп, као што мп се чини да јест, опда му је та