Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

401

страна особито добра. Да бн се јаче пстакла та добра страна Речтта г. Б. К., доста га је упоредитн са француско-сриским речникои иок. Настаса ПетровиЛа, у коме је избор речи тако рђав, да би човек с раздогон могао мпслнтн ејеауктор више на уму имао лексикални луксуз и пикантерије него пшта друго. Мени се, дакле, чини, да г. Б. -К. добропознаје праву меру ђачке сорГа тегђогпш, теда је према томе удеспо избор речн, што је веома важан услов, а није лак посао. У свему осталом потпуно се слажем са реФератом г. про <еееора Шљивића, јер да је г. Б. К. велику кодичпну речи негде погрешно, негде непотпупо превео и протумачио, да на нногим местима споредиа зпачења додазе пре главних и обратно, то је г. Шљивић са свим јасно доказао, наводећн сндне примере из Речника г. Б. К. Сдажем се са преддогом г. Шљивића, да писац свој Речник, према горњим прпмедбама, нсправи; додајем да би добро бндо да се: а) уз Француске речи, које имајувише значева; б) уз неправидне гдаголе, у њиховим најтежим обдицима; в) уз оне гдаголе, којн се мењају са е1ге иди ат01г, иротивно нашим; г) уз речп које су најобнчнпја срж гадицизама: дометну што је могуће краће н обичније реченпце, како бн читадац п дакше запамтно значење речи п боље схватио неке битне раздике у оба језика. 19. Фебруара 1894. Београд Симо Матавуљ Савет је одлучио: да се овај речник овакав какав је не може примити за понуђену потребу. Г. Шљивићу је одређен хонорар у педесет (50) дин-, а г. Матавуљу у тридесет (30) дпн. VIII. Прочитан је реФерат г. Јов. Мподраговпћа, проФесора, о књизи: „Ђаковање—Царовање", од Д. Ј. Путниковића, и тај реФерат гдаси: Главном Просвегном Савету. Прегдедао самкњигу „ Ђаковање—Царовање" од Д. Ј. Путниковпћа, учитеља, и част ми је поднети Савету мншљење о њој. У овој књизи писац је покушао да изнесе сеоској омдаднни најкориснпје поуке, па је за то узео начнн угдедања, То јест, он је бпо ђак, бпо је добар ђак, добро дете, у добрпм прндакама, добро се учпо п слушао старије, те су га сви водеди, радио је оно и опако што и како данас већпном сви ђаци, особпто сеоскп, треба да раде, и

тај свој живот, свој рад, своје срећно ђаковање износи мдадим читаоцнма на углед. У првоме чданку /Баковање— Даровање", као у неком уводу, писац износи, како је ђачко доба најсрећнпје доба у жпвоту. У другоме упознаје читаоце са својим укућанима, које ће помињати у даљем причању, Онда додази нолазак у шкоду и обична осећања из тога доба. За тим додазн чданак „Стари и нови буквар". Овде је гдавно бпло, да писац изнесе, како се пре, у старо доба, читање и писање учидо много теже но данас. У чланку: „Откуд ветар дува" ннсац упознаје децу с физикалнпм законом, да се при сваком испаравању троши топдота, те, по томе, да се расхлађују она тела, на којима се то врши. У чданку: „Нема здравља без чиста ваздуха" описује се гостовање код тетке у Чедарима, нечистота ваздуха по сеоским собама, особпто знмн, разговор оца пишчевог с пашеногом својим — течом пишчевим, о чистоти ваздуха п о здрављу. Отац је шкодован човек и казује му важност ваздуха, и како би требадо радити па да и сеоске куће и собе буду здраве; а пашеног је његов добар човек, па сдуша све, приводи у дедо, и већ идуће године хвади се како су сад сви много здравијп. У чданку: „Мраз орач" лепо се показује, како мраз ситпи земљу и колике услуге чини земљорадњи. У идућем „Влаго у ђубрету* нзносп се кодико вреди ђубре и како ваља да се негује, те да буде јаче. У чданку: „Слана и дим" износн, како су он п деда браниди воћњак од сдане димом. Ту додази учитељ Бранков, т. ј. пишчев, и објашњује како дим брани воћке од сдане. Сад додазн чданак „Моја баштица". Он се деди на два одељка. У првоме, „Како је постада моја баштица", казује како је водео с дедом да ради у баштн, па му је овај по мадо дедио, да само оп сеје и гдеда. У другом „Каква је бида моја баштица" казује распоред у њој, и најраздичније обдике леја. Онда додазп „Калеиљење воћака". Овде уиознаје читаоце најпре с кадемљењем у опште, па посде с кадемљењем гранчицом под кору и расцеп, с кадемљењем спајањен и пупољком, у које се време кадеми, шта се на шта може кадемпти и како се чувају кадеми. У чланку: „Моја радионица" хоће да изнесе шта све деца могу да праве, те да се још за рана навикавају на рад и промишљеност, особито у сеоскоме животу. Учланку: „Нашадепа домовина", писац је хтео да изазове иатриотска осећања. За тоје изабрао овајначин: да се попне на највише брдо, одакде ће донекде очима, а носде у мисдима, да прегдеда све српске земље, и да се сети свега шта је о њпма учио. Па иошто у око-