Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ИГОСВКТНОГ САВЕТА

пута без икаква објашњења. Овај недостатак г. Јовановпћ је увећао тиме, што је, по неки пут, п оно мало објашњења скраћивао, те су неке стварп остале савршено нејасне и неразумљиве Да наведем за пример само учење о особинама Божјпм. Ово учење је једини пут, којим се деца упознају са самим бићем Божјим, те се тако зближавају својим душама и срцпма с великим Творцем васељене, који све обдржава и о свему се очинскп стара. Међу тим, у овом катихпзису се каже, да је Бог биће духовно, вечно, свезнајуће н т.д., али се нпједном речју не објашњују његове особине. Тако се ученику, у место праве науке о вери, нружа једна загонетка, коју он сам требадарешп. У место објашњења пружају се деци текстовп из Св- Писма, који сведоче о ономе што им се каже, али то не објашњују. На пример, на страни 26. велп се: „Бог је биће духовпо, вечно, преблаго," које све зна, најправедније, најмоћнпје, које је свудаина сваком месту, неизменљпво, најзадовољнпје и иајблаженпје". У место да се сад објасне ове особине, да се нокаже у чем се састоји духовптост Божја, шта је то дух, како се то може разумети и т. д,, — у место тога вели се: „да је Бог бпће /]уховно сведочи сам Исус Христос: Бог је Дух; п којн му се моле, духом п пстином треба да се моле". 0 вечности Божјој нророк Давпд велн : „Пре него што горе посташе п сазда се земља и васељена, и од века до века Ти сп*. „0 благости Божјој сам Исус Христос вели: нпко нпје благ оспм једнога Бога" и т.д. Овако су већпном пзложене неке ствари, и то оне, које би требало да су најбоље објашњене. Тако је п у ориђиналу, па тако је морало бити и у преводу, кад се он само коппра. Ну г. Јовановић је неке стварп, као што по менух и сам скраћивао на штету саме јасностп. Тако на пр. на странн 79. вели се: „Истпнптост учења православне цркве о тајнп св. причешћа види се из овога: нрво ускислн хлеб употребљава -=Г>§<>§Ј! школскн

ПРОСЛАВА ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ШАБАЧ^Е Г^ИМНАЗИЈЕ на петров-дан 1892. године. 1 ) Гимназнја шабачка прославпла је на Петров дан 1892. год., у Шапцу, педесетогодпшњицу свога рада. Прослава је пзвршена на свечан начин овнм редом: х ) Кривицом извештача одоцпедо. — Уредн,

се за вршење ове тајне на основу примера самог Исуса Хрпста, значаја грчке речи ацгов (хлеб ускпсао), светости тајне и на послетку, на основу прпмера древне цркве васељенске". Код Филарета је ово врло добро објашњено у напомени, коју он ставља испод текста, и г. Јовановић је погрешио што ннје п ову напомену превео, кад је пначе остале важнпје напомене не само преводио, него и, врло умесно, уносно у сам текст, штампајућп пх сптппјпм словима. Овакав је случај и у XI. чл. символа вере, где је у преводу пзостављено учење рнмске цркве о пургаторијуму, а дотле је, такође умесно, излагано свуда учење рнмске цркве, које се не слаже са православннм учењем. Уопште, цео првп део катихпзиса, укомеје суштина хришћанског учења о вери, изложен је нејасно п непотпуно и неће пружити ученику оне корнсти, које се од доброг уџбенпка очекују. Други и трећн део катнхпзнеа нзрађенје много боље и марљивије, чему је много допрпнео и сам предмет — хришћански морал — који се тамо излаже. Према томе већина замерака, које сам поменуо, односе се нарочпто на први део катихизиса, али и за остала два дела могло бп се желети, да буду погпунији, нарочнто другп део о молитви. Ну узевши у обзпр што је овај уџбенпк одштампан и шго је нотпунпји п бољн од досадањег уџбеника, којп се за овај нредмет употребљавао; што је учење о верп, које се у њему нзлаже тачно — мишљења сам, да се овај катихпзис у преводу г. Јовановнћевом може, у оскудпци бољег, употребљаватн у нашим средњим шкодама. б. марта 1894. год. у Београду Светолик П. Ранковић, проФесор. Савет је одлучио: да се дело не може примитн п одобритн за оно за што је понуђено. Г. реФеренту је одређен хонорар у 20 (двадесет) дпнара. С овим је свршен овај састанак. ЛЕТ0ПИС

Поздрав Његовом Величанстцу Краљу Александру I., упућен нреао Г. Г. краљевских намесника, гласи : „Прослављајући данас у дриносавској покрајинп, дичној прадедовинн Његовог Величанства Краља Александра I., педесетогодишњн рад шабачке гпмеазије, наставннци гнмназпје на нрвом месту поздрављају највишег заштитника школа и