Просветни гласник

420 просдава педесетогоди Хвала грађанству града Шапца, које потпомаже просвету и шаље у школу свој подмдадак, да се образује п спрема за родољубив и срећан живот — Живели ! Хвала општиаској управи, која но свом граду Шапцу подпже школе и даје им потпоре, а нарочита јој хвада, што је новчано потпомогла (са 300 дпнара), те се могла сјајније извршити ова свечаност, тако поносна за њпхов град ! — Жпвела! Хвала друговима — колегама — на њиховом трудном послу око васпитања младежи, чиле омладине, будућих пијонера српске мисли. — Живели ! Хвала нашим ученицима и ученицама., а нарочито одличним, врло добрпм а и добрим, који се труде, да, одличнпм радом на науци, награде труде својих наставника, родитеља и старатеља. — Живелп! Хвала родољубима и добротворима на помагању просвете и спротпње школске (видп фонд за потпомагање сиромашнпх ученпка шаб. гим.) — хиљадилп се! Најзад, свима слушаоцима, као и свима представппцима страних дворова, управи Велпке Школе. академпје, свима колегијама, па и свпма прпјатељима просвете, који нас се сетшпе, те својим присуством и иоздравима увелпчаше свечан акт прославе, ове племепите устаиове милог нам и драгог града Шапца — хвала! (Свп ови поклици „жпвелп" пропраћенп су од стране присутних узвицима). После овог говора отпевао је певачки гимназијскп хор песму: „Тебе Краљу" и ондаје Нпкола Савпћ, проФ., нрочитао свој спис о прошлости Шапца и шабачке гимназије. Тај спис гласп: Поглед на прошлост Шапца и шабачке гимназије I. Године 1881. Киез Лазар, јупак и мученик косовске успомене, следујући примеру славнихНемањића, подиже у Ресави лавру Раваницу. Једном повељом својом псте године, даде својој задужбини као уздарје многа села у пределу самога манастира, даље око Новог Брда, у Браничеву, Кучеву, па п у Мачви. У том споменику имамо најстарпје трагове пменима места из околпне Шаица. „И јеште прпложи — пише повеља — господство ми у Мачву: село Подворицу, село Поповце, село Брековице, село Овош, село Брекова, село Стаглово, село Вдасеница, село Звезд, село

е ШАБАЧКЕ ГИМНА31Ш

други Звезд, село Чагљ, село Грм, седо Братпшинци, седо Соипнци, седо Л.ука." „Ијештепридожи господство ми у Ботво: село Турово, село Михолки, село Црквеница, село Кикиници, село Куманп, село Подимпки (Подпмићи), седо Судомира, седо Велојевцп, седо Дреновцп, седо Доњп Дреновци, село У1укарп, село Обачевцц, седо Чашиније, седо Варашовцп, седо Живпца." Од ту споменутих седа данас постоје само: Дреиовац, Вдасенпца и Звезд. Друго је све нзмена. Шабац се ту не спомпње, п ако се најбдпжа седа п окодпна садашњег Шапца спомпњу. То значи да Шанац онда ннје ни поетојао. Шабац је допста и постао доцније. Србија је пада 1459. године; Восна 1463. године. Турци, по том, насташе да покоре Угарску. Пошто на Сави не пмађаху тврђег осдопца, онп намисле да ту подигну какво утврђење. Под заштитом своје велпке војске од 20 хпљада, опи 1470-те године подигну град Шабац. У српским детопнсима Шабац се зове Заслон. Ну име „Заслон" постоји п пре сазпдатог града Шапца, постоји у зиачењу места илп брега неког. Име Шабац иак долази од значења Савац, страно Сабац, што значп место уза Саву. Град је подпгнут на досга згодном месту. Наоколо је свуда раван и нема на бдизу згодне позпције за нападача. Град окружавају баре, које у везп са новом савском водом могу да образују неприступне водене канале, који би могди бптп јак природнп бранич града. Поред тога сувремени писци хвалилп су п саму нову шабачку тврђаву, као веома јаку. Утврђења су била сазидана особитим начдном од земље и падисада са кулама, рововима п бедемпма — веома јаким. ФортиФикатерп су град подпзали п утврђпвали по најновијем начпну ондашњем, ирема снази новога ватреног оружја. Године 1475-те падне под Шабац угарскн Краљ Матија Корвин, спн Сибињанпн Јанка, п храбри Змај деспот Вук, унук Ђурђа Смедеревца, са десет хиљада војнпка угарско-српскпх. У граду беше 5 хнљада јанпчара, за које се каже, да пм је сам султан перјанпце у турбане позадевао. Пуцадо се па град из топова п старих машпна, којпма се пре иојаве топова камењем градови бомбардовалп. Прп свем напрезању град се не могаше заузети. Краљ Матнја онда прибегне војничком лукавству. Сакрпје један део војске на згодном месту, па се, после једног одбијеног јурпша, вратп. Турска посада, не надајућп се каквом препаду, оставп