Просветни гласник

422

НРОСЛАВа ПЕДЕСЕТОГОДЦШЊИЦЕ ШАБАЛКЕ ГИМНАЗИЈЕ

и Впш' Србије по небу ведроме.... „Да се Србн на оружје днжу". Кад више част, живот, вера и тековпна не беше безбедна нашнм старим, у Шумаднји се десп онај значајнп завет од 20. јануара 1804. годпне, и синовп њенп загазнше у крваве валове. На глас, шта се у Шумадији догодило, Срби преко Мораве и с ове стране Јхолубаре, не остадоше скрштених руку. Скромни а јуначкн нашп прецп огласплп су већ почетак српске револуцнје. Те борце за слободу, Јевропа није у тај мах познавала. Али их је и она брзо познала по њнховим славнпм делпма. Висока јс била морална снага наших предака, кад се они са голим шакама, тако рећп, без оружја, днгоше против својих зулумћара. Успеси устанка, као праведне стварп, којој симпатпсаху, по песми народној о устанку, и впша, надземаљска створења, били су одмах велики. Народ лако дође п до оружја и џебане. Јер ништа не жаљаше од свог последњег иметка дати за то, што га одушевљаваше, за ствар ослобођења. И настадоше многи крвави ратовп. Ну, ми се овде не можемо бавити оппсима тпх ратова. Само ћемо укратко бацити поглед на развој догаћаја с ове стране Колубаре. Фебруара 15-ог, године 1804-те била је истакнута на бранковачком впсу једна застава. Она је бпла од белог, црвеног п плавог муселпна са трп крста. То беше сигнал револуције п на овој странп. Под устаннчку заставу одмах се почеше купптн одушевљени борци за слободу. Прва борба овпх устаника с Турцима деси се 23. Фебруара. Турци из Шапца пођу на впс, да устаннке разагнају. Ну Турцн одатле буду сузбијенн. Онн се онда крену ка Ваљеву, да се саставе са Турцима ваљевскпм. Устаничка их је војска непрестано гонила, и тако су се пушкаралп сваки дан. Устанпцн нз ваљевског округа убрзо се пзмешаше с устанЦппма из шабачког округа, н отпочеше заједничку радњу. Они одмах издржаше знатне бнтке на Свилеувн, Ваљеву и т. д. Одатле су се устанпцп кренулн за ^аљи пут ка Шапцу. Марта 7-ог., годпне 1804. освану пред Шанцем српска војска, којој су старешпне биле Јаков Ненадовпћ н Л.ука Лазаревпћ. Онп су нападали Шабац и бомбардовалп га једним топом, првим у целој српској револуцпји. Дотле су већ стигли гласовн Турцима у Босни, да се раја у Србији побунпла. С тога су се у то време купиле велпке чете Турака по Боснп, да пређу Дрпну и уђу у Србију у помоћ својнм једноверцима. Н заиста, око 10-ог априла 1804. год. пређе огромна множина турске војске нреко Дрпне. Њу је предводио зворнпчкп Али-бег Видајић п кабадахија Мула Ножпна. Та велпка турска војска, на свом нуту за Шабац, заста у Л.ешнпци зато, што не далеко од Лешнице на Чокешпнп беше се испречила једна малена но одважна дружина српскпх Леонида, браће Недпћа. Онц хтедоше да Турцима снрече продирање ка Шапцу. Бој беше жесток. Недићи п њпховпх 300 другова пзгибоше славно као Грцп на Термопилпма Турска жеља, да прптекну у иомоћ Шапцу, да угуше устанак раје, понпшти јуначка чета смрћу својом. Шабац се мораде предатн у српске руке 20. апрпла 1804. годпне. Србп уђу у град, псеку неколико дахијских зулумћара, н град предаду управу Турцпма цару верних, који се обвезаше, да Србима даље неће зла чпнптп Од борбе Срба против дахија и зулумћара. нзроди се п борба са султаном. Видевши, да се Србп бију и са султазовом војском, шабачкп Турци, што су по предајн осталп, утврде град. и почну се спрематп на отпор. Из Босне им је долазпла помоћ и поруке, да се држе добро. О св. Нпколи године 1805-те, српске страже у Шапцу нападну Турци изненадно; њпх побпју, а град заузму. Године 1806-те велике турске војске пз Босне прегазпше п поплавише Мачву, н дођоше у Шабац. Страшне бојеве имадоше те годпне Срби с Турццма на води Добрави, Салашу, па и на самоме Шанцу, п умало се Србнма он нпје тада предао. После славних бораба на Мншару и Делпграду, којпма су Срби одбили све војске турске из земље, приђе се освајању још три главна града: Шапца, Београда п Ужпца. Србп тесно опколе Шаоац. У октобру 1806. годпне у Шапцу је бпло седам паша ц огсо 600 Турака. У првој полн декембра дође у логор српскп зворнички владнка с неколпко Турака, да преговара за Турке у Шапцу. Преговорп су ишлп споро. На послегку 24. јануара 1807-ме године уговоре, да се Србима преда град Шаоац. У суботу 25. јануара у 10 сатп пре иодне, пзиђу Турци из града, оставнвпш у њему неколпко топова и џебнне. У једап сахат по подне с дооошпма н свиркама, уђе Карађорђе у град. Свечани улазак Срба у град објавп се пуцњавом нз топова са градских бедема. У Шапцу је после остављено 1000 српских војнпка, под командом славпог војводе Луке Лазаревића. Устанак од 1804. године зло се за Србе свршио 1813. године. Војводе оставпше народ н отаџбину, кад је требало славно пзгинутп. Ну остаде